Vozač Hitne pomoći: Najstresniji su pozivi zbog dece – 3. i 4. maj pamtiću zauvek

Kada ih čujemo i vidimo, često se zapitamo šta li se u tim trenucima dešava u vozilu? Kada je kolaps u saobraćaju, kiša ili sneg, svi smo oprezniji, ali i nervozniji. Oni nisu. Sandro Poleksić, vozač u Hitnoj pomoći se za više od 10 godina rada, susreo sa mnogim situacijama, ali će zauvek pamtiti 3. i 4. maj, i potresne scene koje je zatekao nakon masovnih pucnjava u Beogradu i okolini Mladenovca – u Duboni i Malom Orašju.

Sandro Poleksić, vozač u Hitnoj pomoći navodi da mu je najteže bilo, kada je sa kolegama, nakon masovne pucnjave u OŠ "Vladislav Ribnikar" stigao ispred škole i ugledao prizor koji nikada neće moći da zaboravi.

"Najteže što se desilo je tragedija u OŠ ‘Vladislav Ribnikar’. Kolega i ja smo bili blizu, pa smo otišli da pomognemo. Ja mislim da su svima najteže takve situacije... sa mladim osobama", navodi Poleksić.

Njegov kolega, Darko Mihajlović kaže da je ista smena koja je radila 3. maja trebalo da radi i četvrtog maja – noćnu smenu.

"Ista ta smena je poslata u Dubonu i Malo Orašje, mi smo od sedam ekipa morali tri da zamenimo za tu noć. Nisu mogli da izdrže da rade i sledeću noć, neki su tražili slobodan dan, neki su i bolovanje otvorili", objašnjava Mihajloviić.

Lekarsku ekipu u sanitetu čine vozač, lekar i tehničar

Najstresniji su pozivi kada su u pitanju deca. Lekarsku ekipu u sanitetu čine vozač, lekar i tehničar. Ako na prednjem sedištu vidite samo vozača, to znači da je pacijent ugrožen i da je drugi deo ekipe sa njim. Uz uključenu rotaciju situacija je još ozbiljnija.

"Imamo stručno-metodološki centar u kojem naši lekari i tehničari obučavaju nas vozače zajedno sa lekarom i tehničarem koji je na terenu. To se radi redovno, i to su treninzi koji se održavaju jednom ili dva puta mesečno", objašnjava Darko Mihajlović, vozač u Hitnoj pomoći.

Svakog trenutka na ulicama Beograda je više od 60 ekipa Hitne pomoći

Nije njihov posao samo da voze i uključuju svetlosne i zvučne signale. Koriste aparate za kiseonik, pomažu ekipi u saniranju povreda. Zato ne može svako da bude vozač Hitne pomoći. Najviše poziva imaju vikendom.

"Stresan jeste, ali to nam je posao, radimo sa ljudima koji su obučeni i koji su tu duži niz godina, šta ćemo snalazimo se", navodi Sandro Poleksić, vozač u Hitnoj pomoći.

Iako, kako kažu, dobijaju i lažne pozive, na svaki sa javnog mesta se odazovu. Njihovo je da svima pomognu. Ne žale se na uslove rada, iako bi mogli da budu bolji, i pravni i finansijski i tehnički, s obzirom na odgovornost koju imaju. Svakog trenutka na ulicama Beograda je više od 60 ekipa Hitne pomoći.