Drugarice i drugovi, direktori i radnice – rodno osetljiv jezik, lingvistika ili društvena moć

Boljem položaju žena i većoj ravnopravnosti trebalo bi da doprinese i Zakon o rodnoj ravnopravnosti koji se primenjuje već dve godine. Između ostalog, podrazumeva upotrebu rodno senzitivnog jezika u institucijama i medijima. Baš to je izazvalo brojne polemike u javnosti – konzervativaca koji rodno senzitivan jezik smatraju nasiljem nad jezikom i feminističkih krugova.

Da li si radnica ili si direktor? Baš u tom pitanju zagovornici rodno osetljivog jezika ilustruju kako se doživljava položaj žena u društvu.

"Činjenica je da žene sada jesu u javnom prostoru i u prostoru rada, ne vidim zašto je problem, da ako smo od učitelja prešli na učiteljicu, u vreme kada je to bilo potrebno, sada ne možemo da pređemo sa doktora na doktorku", kaže Jelena Filipović sa Filološkog fakulteta u Beogradu.

Što je viša društvena pozicija, moć i uticaj, potvrđuju oni koji se problematikom bave, veći je otpor za upotrebu rodno osetljivog jezika i od muškaraca i od žena.

"Smatramo da svi društveni akteri imaju pravo i treba da učestvuju u raspravama, ali isto tako smatramo da niko ne treba da ima povlašćenu poziciju u tom dijalogu, i da taj dijalog mora da se ostvaruje uz puno poštovanje dostojanstva i integriteta svakog od učesnika uz izostavljanje svakog oblika govora mržnje i nipodaštavanja", rekla je Nataša Vučković iz Centra za demokratiju.

Neupitno je i da je pitanje jezika lingvističko pitanje. Ne može se, ipak, odreći jeziku i politički značaj. Kroz istoriju prelamale su se različite ideologije – od gospodine i gospođo, do drugarice i drugovi, pa nazad.

"Mi ne možemo dozvoliti da patrijarhalna kultura nas poklopi i kaže ne može, ne može se za ženu kazati, ne, može jer mi istovremeno kroz jezik menjamo patrijarhalnu kulturu", kaže Svenka Savić, profesorka emeritus.

"Imamo dobar alat, moramo sada da nađemo majstora koji će taj alat da koristi i da znaju da ga koriste", rekla je Jelena Pajvančić, profesorka u penziji.

Plan je da se održe tri debate o odredbi koja se odnosi na rodno osetljiv jezik. Jedna je iza radne grupe.

"Nema potrebe da to donosimo mi, mislim na predstavnike Vlade. Baš zbog toga želimo da pitamo struku, i želimo da donesemo najbolje moguće rešenje – koji je to minimum koji možemo da donesemo", navodi Nina Mitić iz Ministarstva za ljudska, manjinska prava i društveni dijalog.

I podsećanje – žene su se teško izborile za prava, a jednom izgubljena prava više ne mogu da se vrate.