OKO – Kako pričati sa decom o tragediji u OŠ "Vladislav Ribnikar"

Prva stanica za razgovor moraju da budu roditelji, jer ih oni najbolje poznaju svoju decu koja pred njima mogu da se otvore.

"Živimo u dugom kriznom vremenu koje ostavlja ozbiljne posledicu na decu. Važno je da apelujemo na roditelje da razgovaraju sa decom, jer niko ne može da ih bolje poznaje", rekla je psiholog Biljana Lajović.

Psihijatar Milutin Kostić objašnjava da prilikom događaja kao što je ovaj, koji su medijski veoma pokriveni, postoji period od 40 dana za povratni udar, kada iamte doživljaj kolapsa i lošeg viđenja stvari oko vas.

"Moramo znati da postoji način kako se izveštava o ovakvim događajima, jer ovo nije fenomen koji se dešava samo kod nas, ima ga svuda po svetu. S druge strane, imate reke dece koja odaju počast i pokazuju empatiju, i treba da se fokusiramo na te pozitivne primere", istakao je Kostić.

Zatvaranje škola nije rešenje

Pedagog Biljana Radosavljević ne veruje da bi posle tragičnog događaja u školi "Vladislav Ribnikar" bilo dobro rešenje zatvaranje škola.

"Cilj je da se što pre vratimo u normalu, za to je potrebno vreme, ali zatvaranje škola nije rešenje", ističe Radosavljevićeva.

Kada je reč o tome kako treba pristupiti detetu, Biljana Lajović kaže da dete ne treba prisiljavati na bilo šta, pa ni na razgovor ili povratak u školu, ako nije spremno.

"Ne možemo da ulazimo u dubinu svake individue, ako se dete plaši – ne treba ga terati da ide u školu, treba ga utešiti, zagrliti, umiriti. Ako se to ne reši u doglednom vremenskom periodu, treba potražiti stručnu pomoć. Ako je dete osetljivo, treba raditi na njegovom osnaživanju jer se, nažalost, ružne stvari u životu dešavaju", rekla je Lajovićeva.

Psihijatar Milutin Kostić sa Instituta za mentalno zdravlje kaže da su se na brojeve telefona koji su otvoreni za psihološku podršku juče i danas najčešće javljali roditelji upravo kako bi se posavetovali kako da razgovaraju sa decom.

"Trebalo je da se škole obrate roditeljima, neke to jesu učinile juče, neke nisu, prosto tokom dana mnogi su u prvo vreme bili zbunjeni i čekali su na instrukcije Ministarstva", rekla je Biljana Radosavljević.

Ne smemo negirati emocije, svi smo pogođeni

Milutin Kostić kaže da se mi sa ovakvim događajem nismo susretali i da zbog toga nismo imali iskustva.

"I mi na Institutu smo juče čitali i tražili iskustva drugih, kako reagovati. U svim preporukama stoji da treba nastaviti sa dnevnom rutinom koliko god je to moguće", rekao je Kostić.

Psiholog Biljana Lajović kaže da je jako važno da se prepozna ako je dete u krizi, bilo da dete plače, fiksirano gleda televiziju ili ako se adolescenti nekontrolisano smeju.

"Najgore je negirati emociju koje dete pokazuje. Koliko znam, Ministarstvo je uputilo Uputstvo o postupanju svim školama. Pohađanje nastave je deo rutine koja se preporučuje u situacijama velike krize i tragedija kao što je ova", rekla je Lajović.

Deci treba da dozvolimo da osećaju, da ih ne forsiramo da pričaju ako nisu spremna. Biti tu, da dete zna da ako želi da priča, da iskaže šta misli i oseća da smo tu, da osluškujemo, dodao je psihijatar Kostić.

Pedagog Biljana Radosavljević kaže da svaki uzrast ima svoje karakteristike, ali se i svako dete pojedinačno razlikuje.

"Važno je osluškivati dete i da pokušamo da obezbedimo svoje prisustvo. Roditelj je prvi koji treba detetu da se nađe, da može i da zaplače, poruke 'nije to ništa, zaboravi, proći će' nisu dobre. U ovom trenutku svima nama je potrebna pomoć i podrška, veliki je lanac ljudi pogođen i treba im podrška", rekla je Radosavljevićeva.

To se odnosi i na nastavnike i učitelje za koje psihijatar Milutin Kostić kaže da su pod velikim stresom.

"Oni se osećaju loše, ima problema u prosveti, i treba imati empatiju za njih jer je i za decu najbolje da idu u školu", kaže Kostić.

Odraslima jeste teško, ali oni moraju da smognu snage da pomognu deci, smatra psiholog Biljana Lajović.

"Moramo dobro da razmislimo o tome šta su nam prioriteti jer smo zaboravili da o tome razmišljamo, i pojedinci i država razmišljaju samo o sebi", smatra Lajović.

Nema univerzalnog odgovora, svakom detetu prići individualno

Od početka ove godine ubijeno je bar 10 žena, nemamo nikakvu stabilnost, porodica ne funkcioniše, na poslu je haotično i ljudi nemaju za šta da se uhvatite, smatra.

"Ne postoji univerzalan odgovor kako pomoći deci, svakome treba prići individualno. Najveći broj ljudi će biti bolje, ali će nekima trebati i dugoročna i intenzivna pomoć", kaže Milutin Kostić.

Stručnaci su saglasni u jednom: svaku priču treba završiti pozitivno, i u kući i u školi.

Adolescentima najteže pada to što imaju osećaj da ne obraćamo dovoljno pažnju na njih, s njima pričamo najčešće o školi, a ne znamo ko su im drugovi, zanemarujemo ceo jedan segment njihove ličnosti, kažu.

"Da li je to zato što smo mi loši roditelji ili smo i mi žrtve jednog brutalnog sistema koji melje", konstatuje Milutin Kostić.

Kada je reč o igricama, veza između agresije i igrica je po svim istraživanjima odbačena, što ne znači da one nema drugih negativnih uticaja.

"Ali ne na ovaj način, da je to moglo da prouzrokuje ovakvu tragediju", kaže psihijatar Instituta za mentalno zdravlje.

Ovom kanceru koji je zahvatio celo društvo moramo da pristupimo svi zajedno, smatra pedagog Biljana Radosavljević.

"U suprotnom, u paničnoj potrebi da nađemo krivca, možemo da donosimo odluke koje nisu sasvim smislene", dodaje Kostić.

I na kraju, kažu stručnjaci, zaposleni u školama moraju mnogo više da znaju o deci jer je odgovornost velika kada radite s njima. Takođe, mora se više znati i učiti o kriznim situacijama kako ne bismo bili u situaciji da se snalazimo kada do nje dođe.

"Ovo jeste jedna krizna situacija, ali ima ih mnogo i naša je obaveza da deci pomognemo i naučimo ih da se izbore sa takvim situacijama u životu", zaključila je Biljana Lajović.