Slučaj deteta koje je otac odveo u Švajcarsku bez saglasnosti majke – šta kaže zakon

Pre nekoliko dana bez saglasnosti majke, otac je odveo dete u Švajcarsku i tvrdi za pojedine medije u Srbiji da je od švajcarskog suda dobio starateljstvo, naš konzulat kaže da su roditelji državljani Srbije, a da imaju boravišnu dozvolu u Švajcarskoj. U skladu sa našim zakonima, preduzeće se odgovarajući koraci, kažu nadležni. Mi smo istraživali koliko su česte ovakve situacije i kakva zakonska rešenja štite prava dece, pre svega.

Već šesti dan Jelena Abramović nije u kontaktu sa svojim dvoipogodišnjim sinom. Poslednji put ga je videla u petak kada ga je odvela kod njegovog oca. Kada se po njega vratila, vrata stana bila su zaključana. Više od 30 sati Jelena nije znala gde joj je dete, sve dok joj se muž nije javio i rekao ga je odveo u Švajcarsku, gde živi i radi.

Kako kaže, suprug joj se ne javlja na telefon. "Na poruke gde ga pitam za dete odgovara jako šturo, sa dobro je", navodi Jelena Abramović.

"Pitam kako je moje dete moglo da pređe granicu bez mene i moje saglasnosti i pasoša koji se nalazi kod mene", dodaje Abramovićeva.

Prema Zakonu o putnim ispravama, da bi maloletna osoba putovala u inostranstvo sa samo jednim roditeljem, potrebno je da ima pasoš i pisanu saglasnost drugog roditelja. U ovom slučaju, starateljstvo nije ni određeno, jer je brakorazvodna parnica još u toku.

Prvo osnovno javno tužilaštvo već postupa po zahtevu za vraćanje deteta u Srbiju. Dostavljeni su podaci i MUP-u.

Dok se ne prikupe svi podaci i od Centra za socijalni rad i od suda, majka čeka. Ovo nažalost nije usamljen slučaj. Pre osam godina decu Slavice Burmazović, njen bivši suprug, turske nacionalnosti, odveo je bez njene dozvole u Tursku.

Iako je godinu dana kasnije, prvostepeni sud presudio da se deca vrate majci, otac ih je, uprkos zabrani, odveo u Iran. Majka je 2019. godine prvi put nakon otmice videla decu, kada su joj vraćena, uz pomoć ministarstava spoljnih poslova Srbije i Irana.

Ovakvi slučajevi regulisani su i Haškom konvencijom čiji je cilj što hitniji povratak dece koja su nezakonito odvedena u inostranstvo. Pravno govoreći, dete je najzaštićeniji subjekt jednog ustavno-pravnog poretka, kažu advokati. Zbog toga kada se dete odvede, važe međunarodni propisi.

"Postoji međunarodna konvencija o pravima deteta koja propisuje kako se sprovodi međunarodna pravna pomoć u situaciji kada se dete iz jedne zemlje odvede u drugu zemlju", naglašava advokat Ivan Simić.

Simić dodaje da je roditelju sa roditeljskim pravom na raspolaganju pokretanje postupka prinudnog izvršenja i podnošenje krivične prijave.

Kada se dogodi da jedan roditelj dete odvede iz jednog u drugo mesto u Srbiji, tužilaštvo i sudovi postupaju po hitnom postupku. Takvi slučajevi nisu retkost, kažu upućeni.

Do odluke suda oba roditelja imaju starateljstvo

Porodično pravo precizira da se, ako nema odluke suda o starateljstvu nad detetom, smatra da oba roditelja imaju to pravo.

Ivan Simić ukazuje na negativan slučaj iz njegove prakse.

"Postojala je sudska odluka gde je majci dodeljeno starateljstvo a da je otac protivpravno odveo dete. Tužilaštvo tri meseca nije preduzelo nijednu radnju iako je podneta krivična prijava, iako se to smatra jednim od težih krivičnih dela i postoji rešenje da se dete vrati majci", ističe Simić.

S obzirom na prava deteta, ovakvi slučajevi bi u teoriji morali da se rešavaju u roku od mesec dana. Međutim, u praksi je sve mnogo komplikovanije i neretko se dešava da prođe i više meseci, pa i godina.

Pošto se otuđenje deteta smatra krivičnim delom, za to je predviđena i kazna zatvora.