Да ли ће венчања у Србији бити онлајн – шта све грађани желе да се дигитализује

На порталу Канцеларије за ИТ покренута је анкета у којој грађани могу да предложе услуге које би волели да буду дигитализоване. До сада је стигло више од 200 предлога, међу којима и захтеви за онлајн венчањем, е-уписима на факултете и дигиталним верзијама диплома.

Циљ је, истиче директор те Канцеларије Михајло Јовановић, да послушају онe који се свакодневно суочавају са недостацима административног система.

Шта грађани желе да се дигитализује

Према његовим речима, грађани су највише заинтересовани за услуге које им штеде време и енергију, попут онлајн уписа деце у вртиће, предшколско, основне и средње школе. Такође, уверења о пребивалишту, извод из матичне књиге рођених, држављанство или возачке дозволе, доставе важних докумената директно на кућну адресу.

Иако је много урађено, попут е-фактура, е-боловања и е-архива, многе процедуре и даље зависе од папира.

"Мислим да би требало даље дигитализовати сигурно упис на факултете, високошколске установе. Уверење да се против њих не води кривични поступак и нешто што још немамо дигитализовано, а то је да сваки пут морају своју диплому да носе код нотара, да је овере и да на тај начин доказују да су завршили неки факултет или вишу школу", истиче директор канцеларије. 

Посебно указује да су на сајту добили много нових идеја од грађана шта би требало све да се дигитализује. Оставили су им рок од месец дана да пишу своје предлоге.

"Позивам све оне који гледају јутарњи програм да нам пишу, али и кад прође овај позив, ми смо стално, рекао бих, отворени према грађанима и привреди и стално ослушкујемо шта су њихове потребе", нагласио је Јовановић.

За правна лица је већ доста тога дигитализовано. Од електронских фактура, електронских отпремница, сада је дигитализован и систем боловања, тако да послодавци целу комуникацију с Републичким фондом здравственог осигурања спроводе електронски.

Међутим, напомиње да послодавци и даље морају да физички достављају анексе уговора, потврде о годишњем одмору или решења о запошљавању.

Е-управа је и зелена управа

Јовановић указује да би електронска комуникација са запосленима значила огромну уштеду за привреду и за животну средину.

"Сваки папир који се елиминише, чува део шуме. Е-управа је и зелена управа“, каже он.

Зато поред грађана, позива и привреднике да им путем сајта предложе своје идеје.

Србија без папира до 2030. године

Поред државног дата центра у Београду, најављује и изградњу великог центра у Крагујевцу, који ће бити средиште дигиталне инфраструктуре. До краја месеца очекује се пуштање нових капацитета, а у складу са стратегијом "Србија 2030", планирају се и нови центри у Нишу и Новом Саду.

"Наш интерни циљ јесте да до 2030. године имамо привреду и друштво без папира и направићемо једну велику акцију да у потпуности дигитализујемо све услуге. Не ради се само о брзини, већ о поверењу у систем који функционише. Наша визија је Србија без шалтера, без чекања, без папира. Србија која ради за људе“, закључује Јовановић.