Sve oči uprte u trgovce – inspekcija pojačala kontrolu hrane, apel građanima da kupuju samo deklarisanu robu

Koliko su namirnice koje se svakodnevno koriste bezbedne – večita je dilema kupaca. Sumnju da li je sveže i da nije tretirano nedozvoljenim hemikalijama, teško je ukloniti. Zato se pazari na proverenim mestima, bilo da su to tezge ili radnje. I pored toga, dešava se da se iz kupovine kući donese pokvaren proizvod.

Najviše se sumnja u ispravnost i kvalitet mesa. Posebno ako promeni boju ili peni pri pripremi. Već samleveno ne sme da se nađe na rafovima osim ako je upakovano, ili je roštiljska mešavina.

Vesna Perinčić iz Republičke unije potrošača navodi da se kupci često žale da trgovci ne žele da im samelju meso.

"Međutim, trgovac ima obavezu da samelje, jer kod prethodno mlevenog mesa nema oznake ni kada je samleveno, ni koji je sastav, ni datum klanja, ni na kojoj farmi je uzgajano", napominje Perinčić.

Koliko su ovakve situacije česte – RTS nije dobio odgovor od inspektora. U Ministarstvu kažu da su svi na terenu zbog pojačane praznične kontrole.

U pisanom odgovoru tvrde da je nadzor neprekidan od proizvodnje do prodaje – u mesarama, marketima, prodavnicama delikatesa, mlečnih proizvoda, ribarnicama i na zelenim pijacama.

Veterinarska i Fitosanitarna inspekcija navode da je u 2022. godini iz prometa isključeno i uništeno više od 30.000 kilograma mesa i mesnih proizvoda, više od 10.000 litara mleka i mlečnih proizvoda, 800 kilograma ribe, 10.000 jaja i proizvoda od jaja.

"Reč je o neadekvatno čuvanoj hrani, bez dokaza o poreklu, sa nepravilnom deklaracijom, isteklim rokom trajanja i sl. Što se tiče voća i povrća, ono koje se prodaje u registrovanim objektima je bezbedno. Iz uvoza je stiglo oko jedan odsto proizvoda koji ne odgovaraju parametrima bezbednosti", dodaje se u saopštenju.

Sve što se nađe na rafovima u marketima ili na pijačnim tezgama mora da prođe bezbednosnu kontrolu, od brašna, mleka, preko kora za pitu, do kolača, sokova i ostalih namirnica.

U poslednje vreme primećena pojava aflatoksina

U laboratorijama koje se time bave kažu da je procenat proizvoda koji nisu bezbedni, a dođu kod njih na kontrolu, veoma mali.

"Kod nas donose uzorke, od poljoprivrednih gazdinstava do velikih kompanija koje se bave proizvodnjom hrane. Možemo da zaključimo da je pet do 10 posto neispravnih uzoraka. Najčešći su problemi sa mikrobiološkom ispravnošću namirnica, a u poslednje vreme primećena je pojava aflatoksina, prvenstveno u kukuruzu i u proizvodima od kukuruza", kaže direktor sektora za poljoprivredu u "Jugoinspektu" Goran Vučković.

Hrana u Srbiji podleže evropskim standardima. Iako Srbija nije članica, svaki put kada se u Evropskoj uniji utvrdi da je neki proizvod nebezbedan – i kod nas se preventivno povlači iz prodaje. Kao u slučaju viršli u kojima je otkrivena listerija.