Grujičić za RTS: Nuklearni i hemijski rat vođen 1999. godine, naučno dokazati posledice po zdravlje ljudi

Ministarka zdravlja Danica Grujičić kaže za RTS da je protiv SR Jugoslavije 1999. godine vođen nuklearni i hemijski rat. Poručuje da međunarodna naučna zajednica treba da ispita kolike su posledice po zdravlje ljudi, ali da je evidentno da imamo povećanje broja malignih bolesti, da su tumori sve agresivniji, kao i da je to uticalo i na porast steriliteta, autoimunih bolesti, kao i mentalnih smetnji. Govoreći o Zakonu o zabrani pušenja, ističe da se nada da će on biti donet u toku ove godine.

Danica Grujičić navela je da je protiv SR Jugoslavije 1999. godine vođen nuklearni i hemijski rat.

"Ne treba zaboraviti ni efekat hemijskog zagađenja koje je bilo prisutno, a o osiromašenom uranijumu da i ne pričam", naglasila je Grujičićeva gostujući u Jutarnjem dnevniku Radio-televizije Srbije.

Istakla je da je problem ljudi koji negiraju loš uticaj uranijuma i osiromašenog uranijuma što ne razumeju šta je kancerogeneza.

"Radijacija postoji u tom trenutku kada dođe do eksplozije, posle toga stvar rade nanočestice. Znači, ulaze vam u pluća, u digestivni trakt, ulaze u bubrege i onda možete svakog trenutka očekivati da ta jedna alfa čestica koja je 50 puta kancerogenija nego bilo koja izađe iz jednog atoma osiromašenog uranijuma koji je u vašem telu i od normalne napravi malignu ćeliju", objasnila je ministarka.

Navodi da su sedam godina nakon bombarodvanja uočili najpre porast obolelih od leukemije, limfoma, kao i da su to takozvani sistemski maligniteti.

"Da bi se solidni tumori pojavili posle 10, 15 godina u povećanom broju, a ne samo u povećanom broju nego su i agresivniji. Ako ste ranije na primer na mozgu imali tumor koji je lokalizovan u čeonom režnju, potiljačnom režnju ili slepoočnom režnju – sada imate od čeonog do slepoočnog i sve više i više takvih. Bukvalno su tumori postali bolesti mozga", ističe Grujičićeva.

Naglasila je da je mnogo učinjeno poslednjih desetak godina da niko ne čeka na zračnu terapiju, da imamo 21 linearni akcelerator, dva iks noža, jedan gama nož, kao i da ćemo dobiti i magnetni nož.

"Zaista na radioterapiju ne mora da se čeka, više od 80 novih lekova je stavljeno na listu Fonda. Lečenje je daleko bolje, ali smo i dalje na vrhu po broju smrtnosti i ja kao kliničar to mogu da objasnim jedino agresivnošću tumora", poručuje ministarka.

Dodaje da je tako ne samo kod nas nego i u okolnim zemljama. "To je u proleće 1999. godine bila regionalna ekološka katastriofa", ističe.

Ukazuje da to može naučno da se dokaže, kao i da se moraju uraditi određene fizičke i hemijske pretrage, a da na kraju tu radi i matematika.

"Ne vredi da ovako govorimo, jedni govore opasno je, drugi govore nije opasno. Ali zaista, korišćenje osiromašenog uranijuma, koji nije recimo očišćen na granici prema Albaniji i Crnoj Gori, nije doveo samo do pojave onkoloških bolesti, imamo evidentan porast steriliteta kod muškaraca, evidentan porast autoimunih bolesti svih vrsta, patološke trudnoće, pitanje određenih mentalnih smetnji kod dece koja su rođena u tom periodu ili kod roditelja koji su bili izloženi svim tim negativnim dejstvima", navela je Grujičićeva.

"To je bio jedan ružan i nečovečan eksperiment nad čitavim regionom, ne samo Srbija i Crna Gora, i ja se nadam da će međunarodna naučna zajednica shvatiti da to na jedan naučan način treba da ispita i posebno da se zabrani oružje sa osiromašenim uranijumom", poručila je ministarka.

"Nadam se da će ove godine biti donet Zakon o zabrani pušenja"

Pušenje je jedan od najvećih faktora rizika obolevanja od karcinoma, a govoreći o najavi Zakona o zabrani pušenja ministarka kaže da je za donošenje takvog zakona potrebna podrška cele Vlade.

"Ja se iskreno nadam da će u toku ove godine biti donet taj zakon, ali moramo ga zaista dobro pripremiti. Svi se plaše nekakvog udara, ali ne zaboravite da dve trećine ljudi su nepušači. Oni ne mogu da dolaze u te zatvorene prostore upravo zato što im smeta dim", ističe Grujičićeva.

Naglašava da ona nikome ne može da zabrani da puši, ali da je definitivno dokazana štetnost duvana.

"Definitivno je on povezan sa karcinomom pluća. Po pravilu obolevaju ljudi koji ili su pušači ili imaju oštećenje zbog toga što su u blizini pušača. Imamo 7.000 novoobolelih svake godine od karcinoma pluća", dodaje ministarka.

O retkim bolestima: Za dva, tri meseca sve analize će se raditi u Srbiji

Ukazuje i da imamo povećanje broja obolelih od retkih bolesti, kao i da je “RFZO dobio pozamašnu svotu novca upravo za lečenje pacijenata od retkih bolesti“.

"Sa druge strane, masa tih analiza koja se ranije radila potpuno u inostranstvu, radi se u Institutu za biološka istraživanja i Instututu za onkologiju i radiologiju. Što znači da se samo manji broj analiza još uvek ne radi u Srbiji, a ja se nadam za jedno dva, tri meseca da će se kompletne te analize koje su neophodne raditi ovde i to vrlo kvalitetno i na istom nivou kao u inostranstvu i to odgovorno tvrdim", navodi ministarka.

Objasnila je da su doneli pravnilnik da se daju lekovi koji za jednu bolest nisu registrovani, ali se zna iz iskustva poslednjih 30 godina, da su efikasni za druge lokalizacije.

"Tako da Fond je pokušao malo tu da ograniči ne znajući kakvi će biti ekonomski efekti samo na onkologiju, na sve bolesti za decu, ali mi smo insistirali u Ministarstvu da to bude i za autoimune bolesti", dodaje Grujičićeva.

"Ja pozivam moje kolege da se ne ustručavaju – konzilijarna odluka, etički komitet i pacijent dobija lek. Do sada smo se brukali za neke lekove koji su sada zaista jeftini, koriste se već 30 godina, žene su recimo morale da idu u privatne ustanove, mislim da sa tim treba definitivno da se prekine", navodi ministarka.

Ukazala je da je Fond sproveo kontrolu potrošnje.

"Ono što ćemo mi sad uvesti u Ministarstvu zdravlja to je kontrola nabavke opreme. I ja bih volela da imam svemirski brod, ali da li je on meni potreban ili nije. Prema toma, mora se napraviti racionalizacija i zato je neophodno da se obiđe sve", objasnila je Grujičićeva.

Povratak specijalista u domove zdravlja

Kada je reč o mladim lekarima, ministarka kaže da je za stotinu njih dokumentacija potpuno spremna, a da samo dvoje nije dobilo specijalizacije na klinikama koje su želeli.

"Mi moramo napraviti plan u zavisnosti od toga koliko ljudi odlazi u penziju, na vreme te mlade ljude obučiti tako da pacijenti ne osete nikakav nedostatak u iskustvu i znanju", dodaje Grujučićeva.

Ističe da su nabavljena nova oprema, ali da nije zadovoljna tempom digitalizacije, kao i stepenom zaštite podataka, kao i da će to biti prioriteti u narednom periodu.

"Očekujemo kredit Svetske banke da spustimo lekare opšte prakse što bliže ljudima za čije zdravlje oni odgovaraju, da bi se vratilo apsolutno poverenje. Da ne bismo gubili vreme na besmislene rasprave da li treba ova terapija ili ona. Ja znam da su ljudi neki put zaista nezadovoljni i ne budu korektni ni prema lekarima ni prema sestrama koji su učinili sve da nekome pomognu, jer ne žele da prihvate gubitak tog nekog svog i to je za očekivati, ali 99 odsto ljudi se zaista maksimalno trudi da svakom bolesniku pomogne u okviru mogućnosti koje ima", navodi Grujičićeva.

Ističe da se određeni specijalisti vraćaju u domove zdravlja.

"Psihijatrije pod broj jedan, to su mi signalizirale kolege opšte prakse da im je apsolutno neophodan u domu zdravlja psihijatar, pored toga oftalmolog, ORL specijalista, dermatolog. Možda ne u svakom domu zdravlja, neki će pokrivati po dva doma zdravlja, sve zavisi od rezultata popisa stanovništva. Moramo biti racionalni i moramo osposobiti bolnice po unutrašnjosti da urade onaj deo posla koji njima pripada, kliničkom centrima treba da pripada 10 odsto posla", poručuje ministarka.

Za zdravstveni sistem ocena 7

I dalje su problem zakazivanja i termini pregleda, a već sada je popunjeno sve do kraja aprila.

"Moraće malo da se pozovu na odgovornost i lekari i moraćemo normative da hitno uradimo. Nije normalno da lekar opšte prakse pregleda 30 ljudi ili internista u domu zdravlja. Kako da pregleda 30 ljudi ako treba da uradi EKG, analize krvi i ostalo. To je jednostavno nemoguće i nije ljudski i ne mogu onda da se bave onim što im je posao – to je preventiva. A sa druge strane, imate negde gde za nedelju dana treba da pregleda 10 pacijenata. E pa ne može tako", ističe Grujičićeva.

Dodaje da će normativi važiti i za hirurgiju i radioterapiju i sve ostalo.

Poručila je i da razume sve mlade lekare koji imaju želju da se specijalizuju za određenu oblast, ali da će morati da se poveća odgovornost profesora na medicinskim fakultetima.

"Mi često vidimo, nažalost, da dođe odličan student, ali vidite posle godinu dana da od njega nikada neće biti vrhunski neurohirurg. A u kliničkim centrima moraju da rade vrhunski hirurzi. Treba pošteno sesti sa tim detetom i reći mu – ti možeš da budeš super ili na neurologiji internista ili oftalmolog, ali neurohirurgija ili neka druga disciplina nisi za to, molim te promeni specijalizaciju. Može se to na lep način reći", navela je ministarka.

Ukazala je da će insistirati da na specijalizacijama postoji pripremna godina kada će pokazati šta mogu.

"Za hirurgiju morate jednostavno imati zrno talenta", dodaje.

Za kraj, ministarka je dala ocenu našem zdravstvenom sistemu

"U ovom trenutku to bi bila sedmica od deset", zaključila je Grujičićeva.

среда, 22. мај 2024.
23° C

Коментари

Re: Poreklo
Чије гене носе народи у региону
Imam novcic od 1 centa dole je vrednost ponudjena 6000 dinara
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара
Imam mali novcic 1 cent
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара
Косовски вез
Нематеријална културна баштина Србије – косовски вез
Prodajem
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара