Koji su najčešći uzroci smrti porodilja – otkrivaju evropski ginekolozi

U roku od nekoliko dana izgubili smo jednu trudnicu i jednu porodilju. Obe su umrle nakon porođaja ili tokom trudnoće. Kako normalna trudnoća i porođaj završe kobno, šta dovodi do fatalnog ishoda, ekipa RTS-a pitala je evropske stručnjake na šestom Kongresu o porođaju kome je Beograd bio domaćin.

Norveška uči iz grešaka. Zbog, kako kažu, loše procene da žene sa visokim krvnim pritiskom nisu porađali čim uđu u deveti mesec - imali su fatalne ishode. Zakon nalaže da se u roku od 24 sata od smrti alarmira ceo zdravstveni sistem, uradi intervju sa osobljem, i odmah krene u traženje rešenja da se greška ne ponovi.

"Nismo indukovali ranije one koje imaju preeklamsiju, ili visok krvni pritisak, nego smo čekali dok se to ne pogorša i to je dovelo da smo imali mnogo veću smrtnost žena od toga. Onda smo promenili protokol, došla je studija koja je pokazala da kad žena ima hipertenziju, čim dođe do termina, odmah treba da je indukujemo, ne treba da čekamo da bude lošije. Od tada nemamo nijednu smrt od hipertenzije", rekla je prof. dr Branka Ili, ginekolog i član naučnog odbora Evropskog kongresa o porođaju.

A nisku stopu smrtnosti beleži i Italija.

"U Italiji imamo smrtnost 0,11 odsto. Veliku pomoć dobijamo od Ministarstva zdravlja koje je pratilo uzroke smrti porodilja u poslednjih deset godina. Objavili smo smernice o postporođajnom krvarenju i zahvaljujući tome smo smanjili broj smrti prouzrokovanih postporođajnim krvarenjem", navela je dr Isabela Maiza Maini, ginekolog iz Italije.

Za vreme ili po završetku trudnoće u Srbiji je umrlo 14 žena u 2021. godini - podaci su Instituta za javno zdravlje "Batut". Prethodne, broj je bio dvostruko manji.

"Ono što nam je neophodno i što nam zaista fali, za šta nam je potrebna i pomoć šire društvene zajednice, pre svega Ministarstva za zdravlje i ministarstva za porodicu, to su formiranje registra rađanja i uvođenje kliničkih vodiča. Uključujući dublju analizu loših ishoda maternalne smrtnosti i smrtnosti dece u Srbiji", istakla je dr Ljiljana Mirković, ginekolog.

U Srbiji se radi oko 30 odsto carskih rezova – dvostruko više od preporuke SZO

Neki zaključci se znaju – da su krvarenje, visok krvni pritisak i infekcije najčešći uzrok smrti porodilja. Manje se zna da se u Srbiji radi oko 30 odsto carskih rezova, čak duplo više od preporuke Svetske zdravstvene organizacije. Stručnjaci poručuju – carski rez raditi samo kada je neophodan.

"U mnogim zemljama na Balkanu i Evropi došlo je do drastičnog porasta broja carskih rezova bez ikakve koristi po majku i dete. Carski rez je rizičniji za ženu nego prirodan porođaj. Veći je rizik od tromboze, stvaranja ugrušaka u venama, veći je rizik od infekcija, oko tri puta od krvarenja. Opšti rizik je oko pet puta veći zbog mogućih anestezioloških komplikacija", rekao je dr Diogo Arijes de Kampos, predsednik Evropskog udruženja perinatalne medicine.

Osim zbog komplikacija i zbog lošeg iskustva, istraživanja pokazuju da se svaka deseta žena u Srbiji ne odlučuje na drugo dete.

"Važno je da porođaj bude bezbedan, ali i da to bude pozitivno iskustvo za majku. To znači da u porođajnoj sali uslovi treba da budu takvi da ženama bude udobno i da sestre, babice, i lekari imaju dobru komunikaciju sa njima", dodao je dr De Kampos.

Mnoge evropske zemlje poboljšale su nadzor nad ispitivanjem slučajeva preminulih porodilja. Na primeru Norveške, najbolje se vidi - na 100 000 žena imaju dva smrtna slučaja.

субота, 13. јул 2024.
31° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару