Nehigijensko naselje usred Beograda – problem bez rešenja

Jednoipogodišnje dete pregazio je kamion u nehigijenskom naselju gotovo u centru Beograda. To je drugi takav slučaj u poslednjih godinu dana. Naselje je nastalo nelegalno i stalno raste. Samo u Beogradu, prema evidenciji gradskih vlasti, ima 165 sličnih naselja. U njima živi oko 30.000 ljudi. Rešenje za ta nehigijenska naselja se i ne nazire.

Posle nesreće na ulazu u naselje blokada. Propuštaju retke, policiju moraju. Prepreku od starih radnih stolova postavili su žitelji jer ne žele, kažu, da dozvole prolaz kamionima. Pišu i peticiju. A kamiona i vozila dnevno – na stotine. Kroz šut, otpadne vode, blato, kanalizaciju, stare stvari. Bezbednost nije jedini problem.

"Problem je najveći što živimo u nehigijenskim uslovima. Neko ima kupatilo, neko nema, neki se u koritu i dalje kupaju", kaže Femi Atači.

A koliko ljudi živi u naselju tri kilometra od centra grada i tri semafora od luksuznog tržnog centra – niko ne zna. Nekoliko stotina ili više od hiljadu. Decenijama sve više. Najviše ih je, kažu, došlo krajem devedesetih.

"Pre ovde nije bilo ništa, došla ta fekalija, ranije bio Dunav skroz, tu su bile šume, grane i onda polako se naselili ovde ljudi, nemaju gde", poručuje Džemajil Ibrahim.

Nelegalno naselje ispod Pančevačkog mosta, kaže prvi čovek Beograda, najveće je i najnebezbednije. Tvrdi da su vlastima vezane ruke.

"Mi ćemo početi da određujemo prostore gde će moći da odvoze taj svoj otpad. Da vidimo da li možemo tu nekako da im pomognemo. Oni moraju da donesu odluku sami sa sobom da li žele da žive na način koji su danas standardi jednog civilizovanog sveta ili žele da žive u uslovima u kojima će im neko sutra, ne daj bože, ponovo zgaziti dete, izleteti na put", navodi Aleksandar Šapić, gradonačelnik Beograda.

Svi pokušaji da se reši problem 165 nehigijenskih naselja u glavnom gradu propali su jer, kaže Šapić, sugrađani nisu želeli da se integrišu.

"Evo, ja pitam vas šta tačno da se uradi? Davali smo rešenja, građene su posebne zgrade gore u Mileve Ajnštajn na Novom Beogradu. Napustili su dobar deo stanova, odneli su sve što su mogli, pokidali struju, pokidali kablove i ugrožavali bezbednost ljudi koji s njima žive, njihovih komšija, koji su nam se svakodnevno žalili na njih. Nije lako rešiv problem, ali sa druge strane ja verujem da postoje ljudi među tim romskim zajednicama koji žele da im se pomogne", dodaje Šapić.

Femi, Zufa i Džemajil kažu ne žele da žive u strahu od požara, nesreća, bolesti. Ne žele da napuste glavni grad, ali ni da menjaju način života.