Vreme je da se radio prilagodi mlađim generacijama, svi vole kada radi u kolima

U Ženevi su održana dva važna događaja za radio-industriju koja je 5. i 6. oktobra organizovala Evropska radiodifuzna unija (EBU): New Radio Day i Digital Media Day.

Oba događaja okupila su predstavnike javnih medijskih servisa iz Danske, Austrije, Belgije, Estonije, Finske, Francuske, Nemačke, Velike Britanije, Mađarske, Irske, Italije, Litvanije, Holandije, Švedske, Švacarske, Slovenije, Španije i Srbije.

Digitalizacija i konvergencija sa internetom donele su velike promene i u prozvodnji i u distribuciji radio-programa. Za vek postojanja, radio-stanice su emitovanje programa sa kratkih i srednjih talasa prenele na ultrakratke talase, a digitalizacija je donela novi DAB+ format i emitovanje/strimovanje programa na internetu.

Promene su brze, nameću ih tehnološke inovacije, tržište i nove korisničke navike, pa je jedno od ključnih pitanja koje je pokrenuto i to kako će se radio slušati u budućnosti?

Da li će FM i linearno emitovanje opstati na duge staze, ili će ga zameniti DAB+, internet, možda neki hibridni standardi?

Moglo bi se reći – svi ovi kanali komunikacije će još neko vreme biti prozori za plasman radijskog sadržaja, jer postoje razlike u tržištima, nivou razvoja i strateškom planiranju. Zajednički izazovi ostaju uređivanje i personalizacija programske ponude, a da bi se došlo do nekog odgovora na ova pitanja, ključno je upoznati svoju publiku i njene navike.

Radio i mladi

Nekoliko panela je bilo tematski posvećeno animiranju mlađe publike da sluša radio ili prati druge programe javnih medijskih servisa (JMS). Zato, pri kreiranju programske ponude treba imati u vidu očekivanja i potrebe dece i mladih, uz poštovanje vrednosti kojih medijski servisi treba da se pridržavaju – da budu odgovorni, pristupačni, nepristrasni, nezavisni, pouzdani, univerzalni u pogledu dostupnosti i prezentaciji različitosti.

Starija publika koja je navikla na tradicionalni radio i dalje ga neometano sluša na isti način. Stvari se značajno menjaju kada je reč o mladima, jer oni od malih nogu odrastaju u digitalnom okruženju.

Zato ne treba zanemariti publiku od najranijeg uzrasta, jer prema istraživanju How public service media can reach and engage the next generation of digital audiences, koje je predstavio Adam Vudgejt, deca od dve do pet godina uveliko koriste tablete, mnogo više nego tradicionalne medije.

Deca od šest do jedanaest godina uz tablete koriste mobilne telefone, konzole za igrice i uglavnom gledaju programe "na zahtev". U tom uzrastu najviše dece gleda televiziju, programe "na zahtev" ili odloženo i igra igrice.

Deca starija od 12 godina imaju svoje mobilne telefone, laptop računare i vreme provode na društvenim mrežama, igraju igrice, gledaju video-sadržaje ili TV.

Tradicionalne formate javnih medijskih servisa deca, iako su "digitalna" generacija, upoznaju od najranijeg uzrasta jer ih roditelji navikavaju da dečje programe prate na radiju ili televiziji.

Kada je reč o radiju, kreativni timovi uveliko osmišljavaju programe koji su namenjeni najmlađim uzrastima i nalaze se ne samo u ponudi na linearnom radiju već i na internetu. U animiranju mladih da slušaju radio, pojedine stanice koriste prednosti "trećih strana", odnosno agregatora i platformi koje su popularne među mladima.

Ipak, većina kreatora programa za mlade su za to da javni medijski servis distribuira programe za mlade na svojim aplikacijama i platformama i da u tom pravcu usmerava promociju svog medija.

Jedan od zaključaka koji se mogao čuti je i da deca, bez obzira na igrice, vole da čuju i dobro ispričane priče. Uz poštovanje vremena koje mladi koriste za zabavu, video i TV su najbolji strateški izbor za njih, ali mediji, posebno radio, treba da budu spremni da deci, kada postanu tinejdžeri, ponude odgovarajući sadržaj na platformama gde provode najviše vremena.

Tradicionalni brendovi namenjeni dečjoj zabavi, odevanju, učenju, proistekli su iz radio i televizijskih programa javnih medijskih servisa. Danas se češće brendovi rađaju onlajn.

Jedna od ideja radio-menadžera jeste da koncept u kome se kombinuju igrice i edukativni sadržaj mogu da budu interesantniji i pristupačniji deci nego ako samo gledaju ili slušaju priče. To bi i produkcijski moglo da bude isplativije za medij, i u pogledu troškova proizvodnje, i zbog korišćenja sopstvene IP adrese za distribuciju programa.

Naravno, za ovakve multimedijalne i multiplatformne inovacije potrebna je i određena zakonska regulativa koja bi definisala rad javnih medijskih servisa u novom digitalnom okruženju. Prisustvo dece u onlajn sferi počinje na tabletima, zatim se seli na pametne telefone a primat preuzimaju društvene mreže i video-igrice.

Mladima je bitno da imaju mogućnost deljenja medijskog sadržaja i angažovanja u virtuelnoj zajednici. Kao dobar koncept u kreiranju sadržaja za mlade koji poštuje vrednosti javnih medijskih servisa su podkasti koji poslednjih godina beleže rast popularnosti u svim starosnim kategorijama.

Brojne mreže među kojima SRF, LRT, holandski radio, ORF angažovali su influensere sa društvenih mreža kao voditelje kako bi privukli mlade da slušaju njihov program.

U Holandiji postoji Tik Tok radio-emisija koju radi tiktoker Danijel Nusbaum. Zvuk prati i video, a voditelj čak i ne isključuje mikrofon, smatrajući da nema potrebe da ćuti tokom muzike, i da slušaoci/gledaoci vole da čuju/vide šta se dešava kad se isključe mikrofoni u studiju.

Na taj način Nusbaum potpuno demistifikuje studijski prostor i rad voditelja. Ključ je da on/ona budu svoji, da pokažu da su živi ljudi, da pokažu svoje talente, ali i slabosti, jer... ko ih nema?

Pojedine radio-stanice su pokrenule potpuno nove radio-programe namenjene tinejdžerima, neke su kao voditelje angažovale muzičke zvezde popularne u mlađoj populaciji.

Još jedna interesantna stvar je primećena, a to je da su programi za mlade popularni i među starijima od 50 godina koji se osećaju mlado.

Bi-Bi-Si veliki značaj daje suštini radija – zvuku i njegovom značaju za zajednicu. U svojim jutarnjim programima na Bi-Bi-Si 1 često govore o životu mladih.

Jedan od načina približavanja mladima je i multimedijalni sadržaj u kome će moći da učestvuju u interaktivnoj komunikaciji i na taj način utiču na kreiranje novog i nadogradnju postojećeg sadržaja.

Zanimljiv je primer Danskog javnog servisa koji je razvio niz aplikacija za decu različitog uzrasta koje kombinuju strim linearnog programa i video-igrice. Tako, kako kažu njihovi predstavnici, ovaj javni medijski servis podstiče kod dece istraživanje, učenje, razvijanje veština i društveno povezivanje.

Radio bi, saglasni su učesnici, trebalo da bude hrabar, da stvori nove navike za mladu publiku, jer će tradicionalne navike nestajati sa novim generacijama i zameniće ih navike karakteristične za digitalni univerzum. 

Aplikacije, društvene mreže, agregatori, sajtovi... publika je svuda 

Radio-programi su na internetu dostupni kao strim, zatim program može da se prati „na zahtev", odnosno odloženo, ili se može slušati na agregatorima kao što su Youtube, Spotify, TuneIn.

Ponuda se dalje širi kroz više tematskih, specijalizovanih programa uz ponudu multimedijalnih sadržaja. Kreatori radio-programa su više nego ikad zainteresovani za aplikacije i tu su ključna pitanja: da li imati jednu aplikaciju za sve programe i sadržaje ili više aplikacija koje će biti kreirane za različite ciljne grupe?

Takođe, marketinško tržište, raspolaganje podacima korisnika nametnuli su radio-emiterima i pitanje saradnje sa tzv. trećim stranama, odnosno kompanijama kao što su Spotify, Youtube i drugim – da li su ovi agregatori konkurencija radio-stanicama ili još jedan kanal za distribuciju programa.

Naime, pitanja koja se otvaraju odnose se i na uređivanje sadržaja, koji se često nalazi u okruženju neprimerenih sadržaja za određeni uzrast (primer je Jutjub, gde se često u pretragama uz ponudu javnih medijskih servisa nalaze i neprimereni sadržaji nepoznatih autora).

Zatim, otvoreno je i pitanje razmene informacija koje javni medijski servisi dobijaju od partnera "treće strane", posebno dostupnosti analitičkih podataka koji su značajni za dalje planiranje programa.

Tokom oba dana konferencije u Ženevi, vodila se debata i o tome koliko je aplikacija ili kanala komunikacije potrebno da bi se mediji približili svim uzrastima publike?

Javni medijski servisi imaju različite strategije distribucije programa. One zavise od uređivačke politike, budžeta, broja zaposlenih, krajnjeg cilja radio-stanice (kome se obraća, interakcije sa zajednicom).

Neki od izazova koji se nameću u slučajevima gde javni servis ima više aplikacija namenjenih specifičnim ciljnim grupama su: disperzija publike, otežano praćenje analitičkih podataka i prilagođavanje personalizovanih sadržaja korisnicima, brendiranje kompanije, povećanje troškova proizvodnje i plasmana, cross promotion (promovisanje proizvoda različitih brendova sa sličnom publikom koji nisu jedan drugom konkurencija), regionalizacija sadržaja.

Prednosti posedovanja jedne aplikacije u okviru koje su sadržaji podeljeni u kategorije namenjene različitoj publici su: smanjenje troškova, povećanje mogućnosti analize korisnika i njihovih navika, praćenje protoka publike u okviru aplikacije i u etru, bolje upravljanje brendovima i aplikacijom, generisana ponuda audio, video i drugih multimedijalnih sadržaja primerenih javnim medijskim servisima. 

Imajući navedeno u vidu, pred radio-industrijom je zaista velika dilema u pogledu izvora iz koga će slušalac dobijati program: koliko će FM i DAB+ biti aktuelan i inspirativan, ili još preciznije, koliko brzo će primat preuzeti internet strim ili neki od onlajn izvora.

Društvene mreže su važne za promociju sadržaja, ali otežavajuća okolnost su algoritmi i mogućnosti za dopiranje do većeg broja korisnika, koje zavise upravo od algoritamske kombinacije.

Praksa je pokazala i da je teško pregovarati o algoritmima sa kompanijama u čijem su vlasništvu najpopularnije društvene mreže, jer se one rukovode pre svega svojim komercijalnim interesima, dok javni medijski servisi, ograničeni zakonskim regulativama, nisu u istoj pregovaračkoj poziciji. 

Jedno od rešenja kako zaštiti svoj medijski proizvod, a ipak ga učini dostupnim i na "trećim stranama" mogla bi da bude strategija "prvo svoja platforma". Dodatni sadržaj plasiran na svojoj platformi ili aplikaciji može naknadno da bude deljen na agregatorima i društvenim mrežama uz čvrstu zaštitu autorskih prava.

Veće prisustvo publike na sopstvenoj platformi može se postići i automatizacijom sadržaja (izdvajanju klipova iz emisije i njihovoj zasebnoj ponudi uz tekstualni opis sadržaja). 

Radio više nije samo zvuk, televizija nije samo zvuk i slika, sve je i zvuk i slika i tekst. Ali, ono što publika najviše traži je live. Praćenje događaja uživo ili njegovo strimovanje je najposećeniji sadržaj na društvenim mrežama.

Dok je nekada vest putovala od izvora informacije do krajnjeg korisnika – gledaoca, slušaoca ili čitaoca i po nekoliko sati, danas vest pratimo u realnom vremenu.

Kako se moglo čuti na konferenciji, javni medijski servisi treba da strateški planiraju šta će prenositi uživo na svojim platformama. Postoje etičke, zakonske i profesionalne barijere uokvirene u standardima javnih medijskih servisa.

Svakako, prenosi "uživo" su vrlo atraktivni i primamljivi za publiku i mogu biti zahvalan format za brendiranje programa i povećanje broja posetilaca na sopstvenoj platformi. 

Radio u kolima – novi principi za novi vek 

Istraživanje o korišćenju radija u automobilu je predstavio Metju Revol. Cilj istraživanja je bio da uoči promene u slušanju radija i promene u korisničkim navikama širom Evrope.

Zajedničko za sve zemlje je da je radio i dalje veoma važan uređaj u automobilu. Mlađi ljudi su privrženi strimingu, a stariji tradicionalnom radiju.

Iskustva učesnika panela na ovu temu pokazala su da se radio u automobilu najčešće sluša preko FM/AM mreže, podksat sadržaji se najviše slušaju na mobilnom telefonu koji se može povezati sa multimedijskom konzolom u automobilu, a pojedine radio-stanice imaju u ponudi i radio "na zahtev" na sopstvenim platformama.

S obzirom na interesovanje vozača da u automobilu imaju radio, auto-industrija je veoma zainteresovana da unapredi konzole i posebno mogućnosti prijema radio-programa i njegovih pratećih servisa (TA, vesti, informacije o pesmama koje se emituju, vremenskoj prognozi, servisne informacije...). 

Radio je živ

Prema podacima UN, u svetu postoji oko 44.000 radio-stanica, ne računajući na desetine hiljada radio-stanica na internetu. Oko pet milijardi ljudi ima pristup nekom radio-programu.

Radio je medij koji je od svog nastanka, početkom 20. veka pokazao veliku prilagodljivost tehnološkim, društvenim i kulturološkim promenama. Tako i danas, u eri novih medija, digitalnog okruženja i društvenih promena u percepciji i konzumiranju medijskog sadržaja, radio pokazuje sposobnost da brzo i kvalitetno odgovori izazovima savremenih medijskih praksi.

Radio kao medij sasvim sigurno nije prevaziđen i to su, između ostalog, pokazale brojne krizne situacije, kao što je, između ostalih, pandemija kovida 19, kada je radio u Evropskoj uniji bio medij kome se najviše veruje. U novom medijskom, digitalnom ekosistemu važno je na vreme reagovati i prilagoditi resurse aktuelnim trendovima, pri tom ne gubeći iz vida da javni medijski servisi moraju da budu odgovorni, pristupačni, nepristrasni, nezavisni, pouzdani, univerzalni u dostupnosti i prezentaciji različitosti.

Kako je ocenjeno na skupu u Ženevi, javni medijski servisi imaju snagu brenda. Za razliku od platformi koje nude usluge strima video i audio sadržaja, javni medijski servisi proizvode programe koje publika može da gleda, sluša, čita.

Ovo je vreme integracije medija: radija, televizije i veba i javni medijski servisi to treba da iskoriste različite kanale plasmana svojih programa, od analognih do digitalnih.

Digitalni formati koji su trenutno popularni, ne znače da se uskoro neće pojaviti neki novi. Živimo u vreme Četvrte industrijske revolucije zasnovane na razvoju veštačke inteligencije i robotike, i to je novi izazov koji radio treba da iskoristi u drugom veku svog postojanja.