Renato Grbić: Svi koji su u vodi traže ruku spasa, život nema reprizu

Renato Grbić, koji je spasio mnoge koji su skočili u Dunav, rekao je da bi bilo dobro da pecaroši prođu neki vid obuke za spasavanje ljudi iz reka, ali da je pitanje kakav bi bio odziv za takvu obuku.

"Svi ti ljudi koji su na reci, voze te čamce, imaju neku svest kako prići i šta raditi u takvim situacijama", naveo je Grbić.

Govoreći o devojci koja je nedavno skočila sa Pančevačkog mosta, Renato Grbić je naveo da je u tom trenutku bio u svom restoranu i da mu je javljeno da je neko skočio sa mosta.

"Ja sam odmah seo u čamac i kako sam prelazio na beogradsku obalu, već je bila rečna policija tu. Ljudi koji prelaze preko mosta, već su par slučajeva zvali konobu. I žena koju smo izvadili u januaru, 62 godine ima, isto je tako okrenuo je čovek mog sina, moj sin mene. Ljudi javljaju većinom kad vide na mostu nekoga. Okrenu, pozovu i to je prvi alarm kada se kreće i da se što pre dođe do te osobe", istakao je Grbić.

Čamac neophodan za vreme spasavanja 

Objasnio je da je Dunav jak i da bi, kada je nivo reke visok, utapanje bilo obostrano, zbog čega je čamac potreban za vreme spasavanja.

"Prvo što je brzo prevozno sredstvo, što brzo dođete do osobe, a drugo je sigurno, kad vi dođete, uhvatite tu osobu, ubacite u čamac. Ako plivate i dođete do nje, pa zajedno plivate - tu je davljenje neminovno", rekao je Renato Grbić.

Naveo je da se nakon spasavanja pozivaju Hitna pomoć i policija, koji zbrinjavaju osobu i prave zapisnik, a napomenuo je i da on i njegova porodica imaju dobru saradnju i sa pripadnicima rečne policije. 

Renato Grbić rekao je da je on četvrta generacija alasa u svojoj porodici, a da se ribarstvom bavi i njegov 13-godišnji unuk.

"Bolje je biti na vodi, nego biti na ulici. Dete da naučiš da voli prirodu, da ceni, da upoznaje dobre ljude. Na reci su ljudi mnogo opušteniji. Imaju neku bolju ćud, narav. Lepše živite, što bi se reklo", rekao je Renato Grbić.

Istakao je da su gotovo svi koje je on spasio iz Dunava želeli da budu izvučeni iz vode.

"Vi kad skočite i kad budete ispod površine vode, vi ne možete da se opustite, kao sad tonem, sad mi je lepo. Taj refleks, hoću vazduh, hoću da živim. Čim ispliva gore, on traži pomoć i ruku spasa. Mislim da se predomisle kada ih ta voda malo otrezni i osvesti, da onda razumeju šta su uradili", objasnio je Grbić.

"Svaki problem je rešiv"

Renato Grbić je dodao da uvek one koji skoče pita zbog čega su to uradili, ali da uglavnom ćute.

"Dve osobe sa kojima održavam kontakt dolaze kod mene, slavimo taj drugi rođendan", istakao je Grbić i dodao da je jedna doktorka rekla da su svi koje je spasio zahvalni, ali da ne smeju da razgovaraju o tome sa njim.

Poručuje im da je svaki problem rešiv.

"I ja imam 1.000 problema. I meni je lokal bio sto puta pod vodom, sve pliva i sedim gore na terasi, suze idu, plačem. Što kažu, što te ne ubije, to te ojača", naveo je Renato Grbić.

Govoreći o divljim plažama, Grbić je naveo da je svake godine na snazi apel roditeljima i deci da kupanje tu ne bi trebalo da bude dozvoljeno, ali i napominje da nikome to ne može ni da se zabrani.

"Tu gde nema spasilaca, tu gde nema pomoći, tu bi trebalo zabraniti. Da se kupaju samo gde je obeleženo i gde ima spasilaca i gde može oko budno da vidi bilo kakav problem", naglasio je Renato Grbić.

Na kraju je poručio da je "jedan život i da nema reprizu".