Šumadija, slatka borba između ljute šljive i mirisne muškatle
Povećana potražnja za cvećem na domaćem i inostranom tržištu. Šumadija je jedan od značajnijih regiona u kojem je najzastupljenija plastenička proizvodnja rasada i saksijskog cveća. Proizvođači kažu da bi uz veću podršku države, mogli da povećaju zasade, a time i izvoz.
Čumić kod Kragujevca, nekada poznat po šljivicima, danas po plastenicima. Samo porodica Tošić, proizvodnju saksijskog cveća za dve decenije povećala je 30 puta.
"Kada smo počinjali, ova čašica je bila 20-25 dinara. I sad je maltene isto, vrlo malo nešto skuplje. A sve je poskupelo i seme i zemlja i reznice i radnici i s tim moramo da širimo proizvodnju", priča Dragica Tošić, cvećarka iz Čumića kod Kragujevca.
Da bi ostali konkurentni, ali i ostvarili prihod, Tošići godišnje proizvedu oko milion saksija cvetnica. To znači i mnogo više posla za šestočlanu porodicu, koja se za tržište širom Srbije i Severne Makedonije izborila kvalitetom.
A, da se dobar glas daleko čuje, neophodna je savremena tehnologija gajenja.
"Da se koriste najsavremeniji plastenici, poneko ima i najsavrenije staklenike i koristi se oprema. Zapravo, daju se svi potrebni i neophodni uslovi za uspešno gajenje cveća", navodi Lidija Vulović iz Poljoprivredne savetodavne stručne službe Kragujevac.
Tošići su deo prihoda, godinama ulagali u modernizaciju proizvodnje. Uz subvencije države, uveli su i grejanje. Sa povoljnijim, beskamatnim kreditima, kažu, mogli bi i više.
"Pošto ja imam dva sina i oni će ovo da naslede i mogu da se šire, imaju tržište. Samo, ako država stane iza nas malo", kaže Dejan Tošić, cvećar iz Čumića.
Za to ima opravdanja. I pored velikog broja proizvođača, Srbija je u prošloj godini, izvezla cveće u vrednosti od 5,4 miliona evra, dok je uvoz bio četvorostruko veći.
Коментари