Roditelji u dilemi koji je najbolji način vaspitavanja dece, kakve granice im treba postaviti

Ideja knjige, koju je Udruženja roditelja "Matice" iz Novog Sada izdalo i radionice koje povremeno održavaju, je da se promene pojedina uverenja o vaspitavanju koja smo poslednjih godina, ocenjuje Grbovićeva, prihvatili prilično nekritički.

"Od dana kada su deci u školama i vrtićima počeli da se dele Bukvari dečijih prava, i uz pomoć medija koji su ta prava ojačali, nastala je ogromna promena u načinu na koji vaspitavamo decu. Gotovo spontano, roditeljima je nametnut prilično jak osećaj krivice", objašnjava Grbovićeva.

Dodaje da je došlo do "psihologizacije vaspitanja i stvaranja uverenja da sa decom mora uvek i u svemu da se postupa isključivo lepo".

"Po istom principu, zaključuje se i da su roditelji koji ne rade tako, ne samo grubi, već i nesposobni da kontrolišu svoja osećanja, primitivni, i da im je, vrlo verovatno potrebna psihološka terapija", navodi Grbovićeva.

Takva uverenja, smatraju u Udruženju "Matica", moraju se menjati.

Postaviti jasne granice 

Sa idejom da sve treba rešavati lepim, roditeljima je oduzeta moć i ne preostaje ništa drugo osim metoda nagovaranja, koje se vrlo brzo svede na kritiku koja, kažu, ostavlja mnogo teže posledice i po roditelje i po decu.

Iz Udruženja predlažu da se postave jasne granice u ponašanju, kao i da se dodatno ojačaju.

"Kao i državna granica, iza koje stoje naoružani stražari da bi se poštovala i roditeljska granica, mora da ima iza sebe nešto snažnije. Autoritet se zasniva na moći, iako primarno počiva na ljubavi, a ljubav se često sastoji i iz postupaka koji nisu samo nežnost", kaže Grbovićeva.

Kao primer, navodi čestu situaciju: kad dete treba ubediti da ostavi telefon.

"Ako ga samo nagovaramo da ostavi telefon, teško ćemo uspeti. Više puta ponovljena objašnjenja da nije dobro biti previše uz telefon, bez podizanja tona ili nastupa iz pozicije autoriteta, neće postići željeni efekat. Naprotiv, roditelj će se osećati sve slabije i ubrzo će objašnjavanje zameniti kritikama, pa će govoriti rečenice poput: već sam ti rekla, koliko puta treba da ti kažem... da li me uopšte čuješ..., može daleko pogubnije delovati na dete", ističe.

"Dete sponatano počinje da se ponaša odgovorno" 

Biljana Grbović objašnjava da ćemo, ako primenimo metod ojačavanja granica, detetu koje nije sklonilo za sobom sa stola, za početak objasniti zašto je potrebno da to uradi.

"Drugi put, nećemo ponovo objašnjavati, već ćemo uvesti novo pravilo: ko nije sklonio, pere sudove. Time će dete shvatiti da je granica ozbiljno postavljena, i da sledi kazna za nepoštovanje. Uviđajući da mama i tata preuzimaju odgovornost, i deca počinju da izvršavaju svoje obaveze", kaže Grbovićeva.

Dodaje da kad se to pravilo primenjuje u kontinuitetu, dete zaboravi da je ikada bilo problema i spontano počinje da se ponaša odgovorno.

"Tako se dogodi da kasnije, kad vidi nekog svog vršnjaka koji, recimo, ne sklanja za sobom sa stola, shvati da je ono samo, prirodno, spontano fina osoba. Takvo roditeljsko ponašanje jača dečju sliku o sebi, za razliku od kritikovanja koje urušava samopouzdanje. Potpuno suprotno našem mišljenju da ćemo im ako smo nežni, ojačati samopouzdanje: disciplinom i odmerenošću se jačaju i samopouzdanje i sloboda i integritet", objašnjava Grbovićeva.

Kaže i da kada roditelji imaju različite stavove o roditeljstvu – to može biti dobro za dete.

"Ublažavaju se krajnosti, a različiti stavovovi mogu biti i snaga jer, i kad različito razmišljaju roditelji mogu da gaje zajedništvo. Da se dogovore da dva meseca primenjuju jedan metod, a druga dva drugi. Ukoliko, pak, roditelji ne mogu da se dogovore o tome, onda je problem negde u parterskim odnosima, a ne u odnosu sa decom. U takvim situacijama, kad jedan roditelj vuče na jednu, a drugi na drugu stranu – deca koriste situaciju, za sopstvenu nesreću", zaključuje Biljana Grbović iz Udruženja roditelja "Matice" iz Novog Sada.