Bivši Generalštab - od simbola države do kulturnog dobra, zgrada koja 23 godine čeka rešenje

"Ko sme taj može, ko ne zna za strah taj ide napred", to piše na panou kojim su ruševine Generalštaba u Beogradu sakrivene duže od dve decenije. Kako izgraditi zgradu koja neće izneveriti ove reči Živojina Mišića?

Ekipa RTS-a je zabeležila snimak u noći između 29. i 30. aprila, kada su za samo 15 minuta u dva naleta bombardovane zgrade bivšeg Generalštaba i Ministarstva odbrane u Ulici kneza Miloša. Samo nekoliko dana kasnije, u noći između 7. i 8. maja, Generalštab je ponovo bio meta.

Dvadeset tri godine kasnije o sudbini te dve zgrade i dalje se spekuliše. Zbog izuzetne vrednosti, ovaj jedinstven dvodelni urbanistički kompleks proglašen je za kulturno dobro i zaštićeni spomenik kulture.

Reč je o objektima koji su izgrađeni od 1956. do 1965. godine prema projektu čuvenog arhitekte i akademika Nikole Dobrovića.

Iako se u jednom trenutku pričalo da će postati hotel, pitanje buduće namene i rekonstrukcije objekata koji su pod upravom Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, još nije regulisano.

Obnova ovog zaštićenog spomenika kulture ponovo je aktuelizovana konkursom za idejno arhitektonsko-urbanističko rešenje rekonstrukcija zgrada Generalštaba, koji je za studente objavio Arhitektonski fakultet.

"Rekonstrukcija ovog kompleksa je vrlo složena stvar u pogledu toga koju će namenu imati, u pogledu finansija, procesa gradnje, to je vrlo ozbiljna stvar koja zahteva prethodnu studiju, ovo je sada ustvari festival ideja i taj konkurs treba da bude festival ideja koje su i apstraktne, ali da se da određeni pravac u razmišljanju. Cilj konkursa je da se ukaže na potrebu da se ovi objekti rekonstruišu", rekao je  profesor Arhitektonskog fakulteta Ivan Rašković.

Vraćanje Dobrovićeve arhitekture u prvobitno stanje 

Sve do sada rađene rekonstrukcije odnosile su se samo na obezbeđenje oštećenih delova da se ne bi dalje urušavali. U Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Beograda kažu da mere zaštite zgrada Generalštaba i Ministarstva odbrane podrazumevaju vraćanje Dobrovićeve arhitekture u prvobitno stanje.

"Ali osnovni motiv izgleda objekta mora da bude nepromenjen u budućnosti zato što je značaj objekta tog nivoa da je svetski kategorisan. U smislu vraćanje kamena na mesto na kome je bilo, vraćanje elemenata, prozora, svih onih detalja koji su postojali na objektu kao njegov identitet", kaže arhitekta i predstavnica BINA-e dr Jelena Ivanović Vojvodić.

Pre nego što su oštećene, zgrade bivšeg Generalštaba i Ministarstva odbrane bile su simboli državne, intelektualne i kulturno-umetničke snage. Možda baš ideja nekog od studenata, koji se danas školuju na Arhitektonskom fakultetu, omogući da se Dobrićevom projektu, za koji stručnjaci kažu da je najveće delo moderne arhitekture u Srbiji, vrati stari sjaj.