Na šta građani žele da se troši novac – užički i somborski model
Opštine još od 2017. godine imaju obavezu da uključe građane u odluke gde će se trošiti novac iz investicionog dela budžeta. U prethodne tri godine u opštinama koje su bile u pilot programu švajcarskog projekta, građani su najčešće tražili igralište za decu. Ipak, ispostavilo se da se malo građana uključuje u odlučivanje. Zašto je to tako i šta je to somborski, a šta užički model?
Dr Branislav Milić koji radi na projektu "Odgovorne lokalne finansije i uključivanje građana" kaže da su sproveli istraživanje kako bi utvrdili zašto se malo građana uključuje u odlučivanje.
Pokazalo se da su u nekim slučajevima same lokalne samouprave nedovoljno upoznate sa metodama uključivanja građana, u drugim slučajevima građani nisu imali poverenje u samouprave, a bilo je i onih koji su nezainteresovani i veruju da lokalne samouprave donose najbolje odluke u njihovu korist.
Ove godine specijalisti projekta "Odgovorne lokalne finansije i uključivanje građana" pomoći će zaposlenima u 20 opština da bolje informišu i uključe građane, a na raspolaganju će biti i 750.000 švajcarskih franaka da to i sufinansiraju.
Milić napominje da svaka lokalna samouprava treba da proceni šta treba da uradi, kako bi građani najbolje reagovali.
"Neke manje mesne zajednice najbolje reaguju ako im stavite plakat u centru sela, negde slušaju radio, negde nacionalni medij. Ključna je aktivnost ljudi u lokalnoj samoupravi, ovo je posao, zahteva ljude, vreme i finansijska sredstva. To nije nešto što se jednom izgradi i onda stane", ističe Milić.
Šta građani mogu da predlože
Na pitanje mogu li građani da daju predloge, ili samo da glasaju o njima, Milić ističe da u prvom jednogodišnjem periodu pripremaju lokalne samouprave da komuniciraju sa građanima, ali i prikupljaju predloge da vide kako građani razmišljaju.
Navodi dva primera – Sombora i Užica.
"Prema somborskom modelu, građani delegiraju opšte interese za ceo grad, takva je situacija uglavnom u Vojvodini. Prema užičkom modelu, koji je u još osam lokalnih samouprava, građani delegiraju teme koje su neposredno u njihovom susedstvu. Grupa građana, na primer, hoće javnu površinu da renovira", objašnjava Milić.
Nakon toga lokalna samouprava napravi set kriterijuma, kako bi građani znali šta mogu da delegiraju.
"Onda se, prema užičkom modelu okupi najmanje 15 građana koji su podmirili poreske obaveze i predlažu ideju, a lokalna samouprava ide na teren da vidi da li je ideja realna, i mi to finansiramo sa 40 posto. Ako oni izdvoje milion, mi dajemo od 300.000 do 400.000 dinara", objašnjava Milić.
Коментари