Svetski dan borbe protiv HIV-a - neophodno testiranje posle rizičnog odnosa

Profesor doktor Jovan Ranin, infektolog sa Infektivne klinike navodi za RTS da u poslednjih 15 godina imamo otprilike oko 200 novootkrivenih slučajeva u Srbiji godišnje.

"Kovid je malo promenio i svest svih nas praktično, pa i svest osoba koje žive sa HIV-om, i onda zbog opsednutosti kovidom ne misle ni na svoj HIV status i na stil života, dolaze manje da se testiraju. Pa smo u 2020. imali 55 novootkrivenih slučajeva HIV infekcije, ali to nikako ne znači pad HIV pandemije u Srbiji nego jednostavno i zaključavanje i način života u toku kovid pandemije je doprineo da taj broj bude manji", navodi Ranin.

Ističe da je neophodno da se kovid pandemiji prilagode svi, a posebno osobe sa HIV infekcijom. 

"Definitivno treba da se prilagodimo toj kovid pandemiji i mi lekari, zdravstveni sistem, što je već urađeno, ali potrebno je i da se osobe koje žive sa HIV infekcijom malo trgnu i da se vrate da kažem, osnovnoj strategiji Svetske zdravstvene organizacije, a to je da što pre posle rizika dođu na testiranje i da počnu lečenje", ističe Ranin.

"Uz novu terapiju bez teških kliničkih slika" 

U Srbiji ima 2.780 HIV pozitivnih osoba, od kojih se 2.152 pacijenata leči, a 528 ne prima terapiju.  

"U poslednjih pet godina u svetu, a i u Srbiji se primenjuje terapija novim lekovima koji su sa jedne strane sa visokom antivirusnom potencijom, zaustavljaju virus, sklanjaju ga iz krvi i on je samo u rezeorvarima, u ćelijama tkiva, a sa druge strane su bezbedni, nemaju puno neželjenih efekata, tako da tom novom terapijom pomažemo svakoj osobi koja živi sa HIV infekcijom, što je jedan cilj terapije. Takođe je važno da oni oni sa tom terapijom postaju ne zarazni, i ne šire dalje infekciju", objašnjava gost Jutarnjeg programa. 

Objašnjava da klinička slika HIV pozitivne osobe sada izgleda drugačije - nemaju više teške infekcije, teške bolesti.

Navodi da među registrovanim HIV pozitivnim osobama ima malo dece.

"Unazad recimo nekih dvadesetak godina ginekološki tim uz saradnju sa nama, a i kontrolisanu hiv terapiju, HIV pozitivnih trudnica sprečavaju tu vertikalnu transmisiju jer to je sada jedini način kako deca mogu dobiti hiv od hiv pozitivnih trudnica i porodilja. Tako da sada imamo dvadesetak dece koja sada više i nisu deca ona sada odrastaju uz hiv terapiju", navodi gost Jutarnjeg programa.

"Testiranje nakon rizičnog odnosa"

Objašnjava da HIV infekcija može mnogo godina da protiče bez ikakvih znakova i simptoma, a jedini način da se otkrije je da se osoba koja je imala neki rizik testira na HIV.

"Tako da treba obratiti pažnju na svoj način života, ponašanje, seksualne kontakte, promiskuitet, i odmah posle rizika se testirati da bi ranom dijagnostikom i odmah vezivanjem za zdravstveni sistem ranom terapijom mi praktično napravili da ta HIV infekcija ne cirkuliše dugo u populaciji nego da je odmah zaustavimo i napravimo da ne može da se prenese. Tako da je rana dijagnostika i rana terapija ustvari osnovna strategija svih hiv lekara", ističe Ranin.

Podaci kažu da od 1.000 zaraženih, 400 osoba je neregistrovano, gost Jutarnjeg programa objašnjava da je to zbog toga što neki nemaju simptome, neki odbijaju testiranje, odbijaju terapiju.

"Još postoji stigma u društvu, postoji jedan deo osoba koji neće ni sebi da prizna da ima HIV infekciju, a kamo li okolini i onda se ne testiraju. Ima osoba koje su izgubile svu nadu za životom, pa jednostavno ne znaju da postoji lečenje koje može da im život učini istim kao i pre saznanja da imaju HIV infekciju, ali i u zdravstvenom sistemu ima propusta da i lekari ne znaju da to može da bude stabilno", zaključio je Ranin.