Kako dijaspora može pomoći Srbiji, a kako Srbija povratnicima
Decenijama unazad država računa na dijasporu. Ne samo kroz novac koji šalju porodici, već i na uključivanje u privredne aktivnosti. Akcioni plan koji je podržala nemačka organizacija za međunarodnu saradnju ukazuje na značaj uključvanja dijaspore u ekonomski razvoj Srbije. Plan je implementacija određenih mera i aktivnosti koje sprečavaju odlazak radno sposobnog stanovništva i nudi tri individualna angažovanja, kaže za RTS Snežana Antonijević iz nemačke organizacije GIZ.
Snežana Antonijević ističe da akcioni plan traje od 2021. do 2023. godine.
Prema njenim rečima, prvo angažovanje bi bilo kvalifikovani povratnik. To je lice srpskog porekla koje je otišlo u Nemačku da studira, završi master studije ili doktorat ili ima relevantno dvogodišnje radno iskustvo i želi da se vrati.
"Mi im pomažemo pri reintegraciji, odnosno pronalasku poslodavca, ukoliko ga to lice nije samostalno pronašalo i potpisuje ugovor sa svojim poslodavcem. U sporazumu smo doneli neku vrstu odluke da se taj transfer znanja stečenog iz Nemačke donese kroz dodatak na platu. To je vid doprinosa transferu znanja i ciljevima održvog razvoja", ističe Antonijevićeva.
Kako kaže visina dodatka zavisi od stručne spreme povratnika, da li ima relevantno radno iskustvo, koliko dugo je radio u Nemačkoj, na kakvoj poziciji je bio u toj zemlji i na kakvu poziciju dolazi u Srbiju.
Druga kategorija su dijaspora eksperti. To su lica koja dolaze u Srbiju na kratak period od tri nedelje do šest meseci ili vrše svoj transfer znanja. Oni pokušavaju da znanje stečeno u Nemačkoj prebace u neku instituciju u Srbiji i volonterski pokušavaju da naprave bolju kopču sa dve zemlje.
Dijaspora eksperi imaju obezbeđene troškove smeštaja, hrane, avio karte i osiguranje.
Treća kategorija su biznis ideje.
"Imali smo dva konkursa do sada 2020. i 2021. i podržavamo osobe srpskog porekla koji žele da osnuju bizns u Srbiji. Ono što projekat nudi su konsultantske usluge kako u Nemačkoj, od strane konsultantske kuće koja im omogućava uvid u izradu biznis plana, određene instrukciije, pokazatelje, preporuke kako osnovati preduzeće, a ovde na lokalu imamo konsultansku kuću koja im to još konkretnije objašnjava kako se osniva preduzeće i koje su preporuke", objašnjava Snežana Antonijević.
Dodaje da od konkursa zavisi koliko dugo i sa koliko novca povratnicima mogu da pomognu.
"Konkretno grupa iz 2020. godine se prati 18 meseci. Malo smo produžlii zbog korone i manje stabilne situacije, dok smo za grupu koja je bila 2021. imali za cilj da nađemo zrelu ideju tako da smo suzili podršku na šest meseci, ali će oni nakon uključenja u program ostati sa nama u kontaktu. Osnivačma pomažemo do 7.000 evra. Ta sredstva se koriste za servisne usluge, izradu veb strance na primer, da plate advokata, sve trokove oko osnivanja preduzeća", poručuje Snežana Antonijević, koordinatorka GIZ-a.
