Netolerancija na hranu kod dece

Netolerancija na namirnice od mleka ili brašna, nije česta kod dece, pa se o tome malo zna. Roditelji ne prepoznaju odmah simptome i često kasno potraže pomoć lekara.

Ukoliko se ne otkrije i ne leči na vreme, posledice mogu biti ozbiljne. Iako, nema podataka o tome koliko je dece u Srbiji netolerantno na te namirnice, stručnjaci kažu da se broj povećava.

Deca netolerantna na hranu često su nemirna, sklona ispadima ali i napadima besa, ne drži ih mesto, često imaju problem sa govorom, pažnjom i koncentracijom.

To ne mora da znači da je ponašanje deteta problematično, već ono možda oseća neku unutrašnju nelagodnost izazvanu nepodnošenjem namirnica od mleka ili brašna.

Slavica Đoković, majka deteta netolerantnog na hranu je rekla da njeno dete nije znalo kako da saopši šta želi, ujedalo je sebe i drugu decu i vrištalo.

Roditelji čija deca imaju ovakve poremećaje, prolaze težak put od uočavanja problema, preko dijagnoze, do lećčenja mališana.

Majka Marija Čolak je primetila kod svog deteta neuobičajen govor, koji je u jednom trenutku  postao i nefunkcionalan.

Specijalni režim ishrane

Nakon višemesečnih lutanja, od stručnjaka do stručnjaka, obe majke dovele su decu u Institut za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora. Posle samo nekoliko meseci intenzivnog rada, primetile su promene na bolje.

Sa decom su radili logopedi, ali su ona bila i na specijalnom režimu ishrane bez nepoželjnih namirnica.

Doktorka Mirjana Sovilj kaže da se, na osnovu rezultata, pristupa određenim dijetama, isključuju se određene žitarice, mleko i uvode se dodaci ishrani na bazi različitih vitamina i minerala.

Ukoliko već sa 15 meseci dete ne počinje da govori ili koristi svega nekoliko reči, roditeljima se savetuje da se što pre obrate stručnjacima.

Silvana Punišić iz Instituta za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora je rekla da je najvažnije da se tretman započne na što mlađem uzrastu, jer je tada najefikasniji.

Prema njenim rečima, na taj način se dete vraća u normalne tokove razvoja govora i jezika i do treće godine može da se uskladi sa svojim vršnjacima.

Ukoliko roditelji primete da njihovo dete ima zatvore ili česte vodenkaste stolice, da učestalo i istrajno plače, ima specificnu boju glasa, da se ne odaziva kada ga pozovu, stručnjaci preporučuju da se obrate lekaru.