Letnja Sveta Petka – nikako ne valja mesiti hleb ili raditi nešto od ručnih radova

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas praznuju dan prepodobne mučenice Paraskeve Rimske. Prema narodnom verovanju, na praznik Trnove Petke ne radi se, da tokom godine ne bi trnule ruke.

Rođena je u Rimu oko 100. godine, od hrišćanskih roditelja grčkog porekla, na sam Veliki Petak. Zato je i dobila ime Petka, Paraskeva.

Po smrti roditelja, koji su je naučili crkvenom životu, počela je da živi podvižnički, a potom i da propoveda Jevanđelje po Siciliji i Južnoj i Srednjoj Italiji, obraćajući mnoge Hristu i pomažući sirotima i bolesnima.

U vreme cara Antonina (138. do 161.) zbog svoje vere i propovedanja, žestoko je mučena i posečena mačem. Njene svete mošti su kasnije prenesene u Carigrad.

I dan danas uživa veliko poštovanje među narodom na Siciliji, kao Sveta Veneranda ili Venerija. Sačuvan je njen lik u pećinskoj crkvi Sv. Nikolaja kod Barija.

Na freskama i ikonama predstavljena je u monaškoj odeći sa krstom, kao simbolom stradanja, u jednoj ruci i grančicom mirte u drugoj ruci.

Za Trnovu Petku se kaže da je ženski praznik. Na današnji dan izbegavaju se svi teži poslovi na njivi i u kući.

Veruje se da na današnji dan nikako ne valja mesiti hleb, prati veš, iznositi pepeo ili raditi bilo šta od ručnih radova, da ženama tokom godine ne bi trnule ruke.

Devojke treba da beru cveće i njime kite kuće da bi vladala sloga i mir, a devojčicama se oblače nove haljinice da bi ih pratila sreća.