Učenici i nasilje, šta sadrži i kome je namenjena platforma "Čuvam te"

Platforma "Čuvam te" je prva nacionalna platforma za prevenciju i zaštitu od vršnjačkog nasilja.

Jovana Radonjić savetnica predsednice Vlade Srbije rekla je u Jutarnjem programu RTS-a, da je nacionalna platforma "Čuvam te" platforma za prevenciju nasilja u školama uopšte, da se odnosi najviše na vršnjačko nasilje, ali obuhvata i nasilje koje se odnosi na nastavnike, prosvetne radnike i zaposlene u školama.

Usmerena je na sve nastavnike i zaposlene, učenike i njihove roditelje.

"Po prvi put je to jedinstveno mesto gde su informacije u vezi sa nasiljem u školama centralizovane, obuhvataju savete o postupanju i roditelja, nastavnika i dece u potencijalnim situacijama i u situacijama nasilja, kako se nasilje prepoznaje, koje su vrste, šta je uopšte nasilje, kome i kada da se obrate i sve što se tiče informacije i edukacije kada je u pitanju ova tema", rekla je Radonjićeva.

Prema njenim rečima, platforma je dostupna svim građanima na domenu cuvamte.gov.rs, mogu da pristupe preko interneta, a deo koji se tiče onlajn obuka usmeren je direktno na nastavnike, učenike i profesore i oni pristupaju preko svojih naloga.

"Trenutno u domenu u kome platforma postoji, koji se tiče informativnog i edukativnog dela, za sada su ministarstva uključena tako što kreiraju sadržaj za platformu. Radimo na segmentu koji će obuhvatiti onlajn prijavu nasilja, tada će svi resori i ustanove na lokalu koristiti ovu platformu, jer je za prijavu nasilja potrebno da umrežimo škole, centre za socijalni rad, zdravstvene ustanove škole, policijske stanice", rekla je Radonjićeva. 

Koliko će lokalne samouprave biti uključene

Ističe da je važno da svi budu uključeni u proces. Na jednom mestu, po prvi put, kada prijave počnu da stižu, imaćemo sve podatke o nasilju, statističke tačne podatke koliko se često nasilje događa i najvažnije – kada se dete uključi u proces nakon što je izvršilo ili trpelo nasilje – šta se dalje događa i da li se nasilje ponavlja ili na koji način je problem rešen.

Radonjićeva kaže da će put imati kontinuitet i reforme određenih sistema da razmatramo na osnovu tih podataka, a onda i organizaciju u okviru lokalnih samouprava. 

Protokol o postupanju ustanove

Radonjićeva kaže da je protokol izmenjen, upravo zbog kompleksnosti problema. Godine 2019. oformljena je radna grupa za prevenciju i zaštitu dece od nasilja u školama. Grupi predsedava premijerka Ana Brnabić, a čini je osam ministra, predstavnici reprezentativnih sindikata u prosveti, jer su nastavnici uključeni, kao i predstavnici organizacije civilnog društva i udruženja roditelja.

Naglašava da je jedan od prvih predloga radne grupe bila izmena protokola o postupanju u slučaju nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja.

Preciznije se definišu vrste i nivoi nasilja, postupanje u okviru ustanove odnosi se prvenstveno na školu.

Postojao je pavilnik o postupanju u takvim situacijama. "Sve informacije na platformi potiču iz protokola o postupanju, opisane su dostupnijim jezikom, sve informacije su komlementarne i koordinisane, uključeno je postupanje i prepoznavanje nasilja koje se odnosi na zaposlene i nastavnike u školama, što ranije nije bio slučaj", istakla je Radonjićeva.

Deca do 14. godine nisu krivično odgovorna, roditelji plaćaju kaznu, a dete nema još odnos prema takvom načinu ponašanja.

Radonjićeva ističe da bi roditelji platili kaznu potrebna je za početak prijava, i dodaje da je važno da škole prijavljuju nasilje i uključuju nadležne institucije kada se desi treći nivo nasilja, gde je neko ozbiljnije ugrožen, nije u pitanju lupanje čvrge ili bezazlene stvari koje nisu preterano učestale.

Drugi nivo je kada nekom pocepate stvari i šutnete ga, a treći nivo uključuje i tuču, zloupotrebu dece, zlostavljanje, objasnila je ona.

Bilo je slučajeva u protekle dve-tri godine, kada u školskom dvorištu trojica dečaka šutiraju četvrtog, koji je prošao sa teškim povredama, dve devojčice šamaraju treću, bila je umešana i policija. 

Reč psihologa 

Podaci govore da je 70 odsto dečaka i 68 odsto devojčica od 6. do 8. razreda doživelo nasilničko ponašanje u školi.

Klinički psiholog Bojana Škorc kaže da je u srpskim školama najčešće samo fizičko nasilničko ponašanje bilo u početku tipično uglavnom za dečake, sada su se polovi ujednačili po nasilju.

Na primer, fizički nasrtaj na telo se najčešće dešava u ranom pubertetu, sa 12 ili 13 godina, a kasnije opada. 

"Ne treba zaključiti da smo rešili problem, radi se o tome da kada opadne fizičko nasilje raste verbalno, kada dođe do stagnacije verbalnog, javlja se  internet nasilje, situacija nije jednostavna", kaže Škorc.

"Važno je da razumemo da vršnjačko nasilje pripada zajednici, teško da će se rešiti ako se nasilje posmatra kao meta koju treba da saniramo, jer nasilje ima uzrok koji treba da bude predmet ozbiljnijih studija", rekla je Škorc. 

Ko je uključen u platformu 

Nekoliko ministarstava je osmislilo obuke o vršnjačkom nasilju. Ministarstvo prosvete kreira obuke za nastavnike, učenike i roditelje, za svaku ciljnu grupu se kreiraju obuke, ove obuke su interaktivne, na modernizovan način omogućavaju da sadržaj prođe.

Objašnjava da ima pet obuka: obuka za učenike odnosi se na to kako da se ponašaju ako njihov drug trpi nasilje.

Obuke za nastavnike ne tiču se samo vršačkog nasilja, već i na to kako da postupaju ako postoji sumnja da postoji porodično nasilje.

Smatra da je Centar za socijalni rad jedan od ključnih aktera u celoj priči. Najvažnija je tačka, jer kada se događaju nasilja trećeg nivoa, Centar i zdravstvena ustanova su uključeni po automatizmu, kaže savetnica. 

Dete treba da bude uključeno u proces savetovanja 

Centar za socijalni rad i zdravstvene ustanove treba da uključe dete u proces preispitivanja, savetovanja i usmeravanja, kada su ozbiljnije situacije u pitanju. Ceo sistem je napravljen tako da se decom bavi na sveobuhvatniji način.

Govoreći o digitalnom nasilju, Radonjićeva kaže da Ministarstvo za telekomunikacije ima svoje nadležnosti u vezi sa tim, ima kontakt centar i posebnu platformu.

"Ministarstvo prosvete ima svoje timove, Ministarstvo za rad ima nacionalnu dečju liniju, MUP ima prostor za prijavu, svi imaju svoje kanale i protokole o postupanju, ali smo ih objedinili na jednom mestu prvi put i svi daju zajedno sadržaj za ovu platformu", rekla je Radonjićeva.

"Kasnije, kada segment prijave nasilja omogućimo, tada ćemo platformu Ministarstva za telekomunikacije integrisati da bismo podatke imali u jednom mestu", zaključila je Radonjićeva.