Danas je jesenji Krstovdan – mnogi poste samo na hlebu i grožđu

Krst je, prema predanju, 326. godine pronašla carica Jelena, majka cara Konstantina, kada je otišla u Palestinu da poseti sveta mesta.

Tokom ratova krst se izgubio, a kasnije, kada je ponovo nađen, njegove delove uzimali su spretni vernici u nadi da imaju veliku moć, pošto su napravljeni od svetog drveta.

Prema nepotvrđenim podacima, čak su i neki srpski vladari imali delove tog krsta.

O Krstovdanu se drži strogi post, a mnogi vernici tog dana jedu samo hleb i grožđe.

Narod Kosova i Metohije koji opstaje i raseljeni, Krstovdan obeležavaju gde su ponikli. Kod Srba podujevskog kraja još je sveža slika paljenja, rušenja i vandalskog lomljenja krsta Hrama Svetog Andreja Prvozvanog.Obnovljen je 2008. 

Na radost pravoslavaca pre svih Orahovca i Velike Hoće, Manastir Zočešte koji je bio uništen juna 99, doživeo je preporod. Liturgijsko pojanje čuje se iz obnovljene crkve Svetih vrača Kozme i Damjana, podsećajući da je svetinju kralj Stefan Dečanski davne 1327 darivao Hilandaru. 

Tako pravoslavni svetosavski rod svećarenjem potvrđuje svoje bitisanje na iskonskim ognjištima u Metohiji i na Kosovu. 

Jesenji Krstovdan pada 27. septembra i toga dana se, prema drevnim običajima, bere i posvećuje bosiljak.

Na zimski Krstovdan, koji je uoči Bogojavljenja 18. januara, po predanju, ukrštaju se vetrovi. U crkvi se tog dana krst stavlja u vodu i, ako se voda smrzne, očekuje se dolazak rodne godine, a, ako se voda ne smrzne, veruje se da će sledeća godina biti "oskudna i bolešljiva".