Pasivne kuće za aktivnu štednju

Pasivna ili energetski štedljiva kuća napravljena je u Topoli, kao dečji vrtić. Na američkom kontinentu, godišnja proizvodnja ovakvih kuća meri se milionima kvadrata, a u Evropi, prva je sagrađena 1991. godine. Naša prva pasivna kuća, kada bude gotova, biće transportovana u nemački grad Kacel.

"Za ovaj ekološki objekat koji gradimo koristimo čamovu građu, koja se sastoji od više vrsta kao što su jela, bor, smreka", objašnjava Slobodan Stanković iz "Ashaus Topole".

Pasivne kuće su dvostruko korisne, ekološski i ekonomski jer štede energiju i do 90 odsto.

Ove kuće se ne zagrevaju na klasičan način, već koriste sunčevu energiju i toplotu iz zemlje, ali i toplotu koja nastaje u samoj kući, na primer od ukućana ili električnih uređaja.

Izolacija kod ovakvog tipa kuća zadržava postojeću toplotu, a ima i dobar sistem za provetravanje.

Projektovanje i gradanja pasivnih kuća izuzetno su zahtevni jer nema odliva energije.

"Neophodno je podići svest o ovakvim objektima kod potencijalnih korisnika, stanara, o tome šta znači štedeti energiju i istovremeno živeti u ekološkom zdravom ambijentu, ali i kod profila koji mogu naći posao u ovoj, slobodno ću je nazvati, industrijskoj hrani budućnosti", rekao Ivan Simić iz "Ashausa".

"Kada je provinciju Abruco u aprilu pogodio zemljotres, upravo su pasivne kuće bile najmanje oštećene. To bi trebalo da nam bude pouka da gradimo upravo takve kuće", rekao je Robert Migota, iz italijanske firme "MADE".

Pasivne kuće "same plaćaju" svoju gradnju

U Evropskoj uniji propisan je način građenja pasivnih kuća, a građani dobijaju subvencije za njihovu gradnju. U Srbiji se tek osniva Fond za energetsku efikasnost, a za graditelje se piše pravilnik o obaveznom korišćenju ekoloških materijala.

"Mi sada pokušavamo da uz mnoge donatora i dobrom kordinacijom napravimo jedan nacionalni projekat koji bi trebalo da podrazumeva da mi omogućimo novac za oblaganje srpskih kuća, a da se faktički to plaća iz ušteda koje će na taj način nestati", rekao je ministar za životnu sredinu i prostorno planiranje Oliver Dulić.

Uštede su čak i do 80 odsto kada pričamo zimi o grejanju, a leti o hlađenju. Mislim da će to biti jedan veliki projekat koji će ne samo uštedeti energiju, već ulepšati Srbiju, objašnjava Dulić.

Analitičari prognoziraju da će od 2015. godine, svi objekti koji se budu gradili biti pasivni. Sa oko 200 evra po kvadratu, evropske zemlje podsticaće gradnju takvih kuća, pa će ona koštati manje nego gradnja klasične kuće, što trenutno nije slučaj.