Kockanje - bolest mladih

Deca najčešće počinju igrama u sportskoj kladionici, onda prelaze na poker aparate i rulet, gde je ulog mnogo veći.

Oboleli od kockanja na lečenje dolaze sa porodicom, terapije su grupne a ponekada uzimaju i lekove kada ih uhvati kriza.

Lečenje može da traje i više od godinu dana.

Mnoga deca su kockanjem izgubila sve i zadužila svoje roditelje, a ima i dece koja su u dugovima i po nekoliko hiljada evra.

Sagovornik RTS-a, Goran, ima 24 godine i kao mlad je počeo da se kocka, a na lečenje je otišao kada je upao u dug od oko 20 hiljada evra.

"U početku je to bila zabava, čisto rekreativno... sportska kladionica..., ali je vremenom kada više nije bio dovoljan neki minimalan dobitak da zadovolji prohteve, preraslo je u patologiju" objašnjava Goran.

Država zarađuje milione od igara na sreću

Država je pre četiri godine donela Zakon o igrama na sreću, posle koga je čak 118 preduzeća dobilo dozvole da se bavi organizovanjem kockanja.

Ta grana je državi, u prvih 5 meseci ove godine, od poreza donela 27 miliona evra.

Dr Veru Trbić, koja se u Institutu za mentalno zdravlje bavi lečenjem kockara, najviše plaši to što se broj obolelih u poslednjih 4-5 godina neverovatno povećao i što se zakon iz 2004. godine, koji zabranjuje ulazak maloletnika u kladionice, ne poštuje.

U Upravi Ministarstva finansija za igre na sreću kažu da će se mreža kockarnica i kladionica još širiti.

Oni ne misle da je za povećanje broja maloletnika obolelih od kockanja kriv zakon donesen 2004. godine i veruju da Uprava to kontroliše koliko je u njenoj moći.

Inače, samo šestoro inspektora kontroliše rad 1800 uplatnih mesta u kladionicama i ogromnom broju kockarnica sa automatima na celoj teritoriji Srbije.

Fond za prevenciju patološkog kockanja apeluje na pomoć države

Dejan Stanković, koji vodi Centar za lečenje obolelih od kockanja, kaže za RTS da će u Srbiji biti sve više patoloških kockara, jer su kladionice na svakom ćošku.

Njegova organizacija pokušava da od vlasti dobije deo novca za pomoć obolelim kockarima, koji se Centru sve više javljaju na SOS telefon i sve su mlađi.

"Javljaju se u poslednje vreme roditelji maloletnika, dece od 11, 12, 15 godina koji su već u tim godinama potrošili po par hiljada evra i imaju velika dugovanja iz sebe" kaže Stanković i naglašava da državu taj problem uopšte ne zanima.

"Mi smo preko centra pokušali par puta da se obratimo državi za pomoć, međutim iz centra smo dobili odgovor da oni to ne prepoznaju kao problem. Bilo je hiljadu izgovora koji su u suštini značili ne", kaže Stanković.

Dejan, koji je i autor romana "Ulog", čiji je glavni junak patološki kockar, istakao je da je država prošle godine od igara na sreću zaradila preko 100 miliona evra, i da bi jedan odsto tog novca trebalo da uloži u prevenciju patološkog kockanja.

Predstavnik Fonda za prevenciju patološkog kockanja, Mirko Mijatović, naglasio je da je patološko kockanje "ogroman društveni problem i da država mora da bude svesna toga".

Mijatović je ukazao da Srbija za razliku od Hrvatske i Slovenije ne radi ništa na prevenciji patološkog kockanja koje razara porodice i uništava živote ljudi.

Predstavnici Fonda za prevenciju patološkog kockanja istakli su da nemaju ništa protiv organizatora igara na sreću, ali da ih pozivaju da se uključe u akciju prevencije patološkog kockanja, jer je i u njihovom interesu da imaju "zdrave igrače".

U Fondu su najavili da će tokom trajanja festivala "Egzit" organizovati niz akcija radi podizanja svesti među mladima o opasnosti od kockanja, a u Upravi za igre na sreću kažu da će od jeseni povećati broj inspektora i obezbediti bolju primenu zakona.