Dobra organizacija lek za zdravstvo

Doktorka Danica Grujičić, nova direktorka Instituta za onkologiju, rekla je za Beogradsku hroniku da odlazak u tu ustanovu posmatra kao mogućnost da pomogne kolegama, pre svega, u organizaciji.

"Tamo rade ljudi koji su veliki profesionalci, koji savršeno znaju protokole, savršeno znaju kako treba da tretiraju i da leče pacijente. Međutim, organizacija nije dobra, jer ako dođe oko 300 pacijenata ujutru, jasno je da se napravi gužva. Dovoljno je da jedan kine i svi su bolesni. Tako da ja više tu vidim svoju pomoć, u organizaciji", objašnjava Grujičićeva.

Ističe da želi da pomogne da pacijenti ne čekaju, pogotovo maligni pacijenti, kako bi se na vreme operisali i zračili.

"Ono što mislim da je moj zadatak jeste da se još više digne radijaciona onkologija, jer proizvodnja novih mašina koje su izuzetno sofisticirane, koje zahtevaju veliko znanje, ne samo lekara, nego i fizičara i inženjera, pokazuju koliko je ona značajna", navodi Grujičićeva.

Ističe da je loše što je zapostavljena radijacione onkologija u poslednjih 30 godina na medicinskoj katedri i klinici, jer ona predstavlja nešto što će pacijenta zaštiti neprijatnih bolova i intervencija.

"Naši studenti tek sad dobijaju šansu da shvate šta je radiciona onkologija, da je to zapravo budućnost", napominje Grujičićeva.

Što se tiče lečenja pacijenata obolelih od malignih bolesti, direkotrka Instituta za onkologiju kaže da je poenta da skupi lekovi budu dostupni onim pacijentima kod kojih imaju efekat.

"Što podrazumeva da imate jednu fantastičnu paletu određenih gena, odnosno mogućnost da odredite DNK-a samog tumora i da tačno znate koje antitelo deluje kod kog bolesnika. Ne deluje, nažalost, jedan savremeni lek kod svih pacijenata. On u svom lancu DNK mora ima određeni gen i onda to antitelo na odgovarajući gen može da deluje", objašnjava Grujičićeva.

Podseća da su zdravstvo u Srbiji dobilo gama nož, iks nož i najavila je dobijanje magnetnog noža.

"U toku zračenja na magnentnoj rezonanci pratite šta se dešava sa tim tumorom koji zračite, da li se pacijent pomerio ili nije. Dobijate precizno zračenje", objašnjava direktorka i dodaje da će Klinički centar Srbije dobiti novi Pet skener što je, kako kaže, izuzetno značajno.

Vraćanje porodičnog lekara

Danica Grujičić navodi da je osnovni problem primarna zdravstvena zaštita i potpuno neiskorišćenost lekara u domovima zdravlja.

"Lekari opšte prakse znaju mnogo, ali, na žalost, to svoje znanje ne mogu da primene zato što imaju normu od 30 pacijenata koje moraju da pregledaju u toku dana da im se ne bi skinula plata, koja je i onako mala", kaže direkotrka.

Smatra da se primarna zdravstvena zaštita mora vratiti na nivo porodičnog lekara.

"Onaj lekar koji pregleda pacijenta treba da zna njegovu porodičnu anamnezu. Da je to doktor koji mu je zakazivao preventivne preglede, da je to doktor koji se bavi zdravstvenim obrazovanjem i da je to doktor koji je ušao u njegovu kuću i zna čitavu situaciju, uključujući i socijalnu. Prema tome ako hoćemo da imamo najbolje zdravstvo na svetu, apsolutno prvo treba ići na to", ističe Grujičićeva.

Ipak, navodi, da se ne može ići na takvu reformu, a da se pre toga ne obezbedi lečenje najtežih bolesnika.

"Kad bismo mi imali dobru primarnu zaštitu ne bi nam pacijenti počinjali lečenje sa tumorom na plućima i pet metastaza na mozgu. Naši pacijenti dolaze tako", napominje Grujičićeva.

Takođe, kaže da i magnentne rezonance nisu dovoljno iskorišćene, jer neki lekari urade pet pregleda u toku dana, dok drugi izvrše između 40 i 50. 

Podseća da su Zemunska bolnica, bolnice Dragiša Mišović i Bežanijska kosa dobile nove magnetne rezonance koje mogu da prime veći broj pacijenta na pregled magnetne rezonance i da to treba iskoristiti.