Pregled štampe (07. 12. 2009.)

Prelazni sporazum garancija izvoznicima

Ukoliko Savet ministara spoljnih poslova Evropske unije danas ili sutra odluči da primeni Prelazni trgovinski sporazum sa Srbijom, srpski izvoznici dobiće garanciju da i dalje mogu da izvoze svoje proizvode bez carina u zemlje EU. „Time bi Srbija s režima jednostranih, autonomnih trgovinskih mera EU, prešla na pravi ugovorni odnos sa Unijom, a pravni odnos između neke države i EU je najvažnija stvar", kaže Tanja Miščević, profesor na Fakultetu političkih nauka i bivši direktor Kancelarije za evropske integracije.

Od trenutka pune primene trgovinskog sporazuma ovdašnja preduzeća, prema rečima Mihaila Crnobrnje, profesora Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju, više neće morati da strepe da li će krajem sledeće godine, kada prestaju da važe pomenute olakšice, EU vratiti carine na izvozne proizvode iz Srbije. Te carine Unija je prvi put ukinula novembra 2000. godine, za 90 odsto srpskih proizvoda koji stižu na evropsko tržište (izuzeti su neki poljoprivredni proizvodi, jer Brisel štiti domaće tržište).

Pored ocene da je deblokada trgovinskog sporazuma važna za trgovinske odnose, Miščevićeva ističe i značaj takvog eventualnog poteza za budući proces evropske integracije. Puna primena tog ugovora (Srbija sporazum primenjuje od početka ove godine) predstavljala bi ,,preskakanje" još jednog stepenika na putu ka Briselu i dolazak „u režim ravnopravnih odnosa, koji je važan i za Srbiju i za EU".

Miščevićeva kaže da odluka Holandije da se saglasi samo sa odmrzavanjem trgovinskog sporazuma „ne bi predstavljao ništa novo" budući da i u samom SSP-u, koji je potpisan prošle godine, piše da je saradnja sa Hagom uslov za funkcionisanje sporazuma i da se, ukoliko se pokaže da Srbija ne sarađuje sa tribunalom, taj sporazum se u svakom momentu može suspendovati. Saradnja sa Hagom će, dakle, ostati jedan od osnovnih političkih uslova za funkcionisanje i SSP i procesa stabilizacije i pridruživanja.

Za kršenje propisa u EU zabrana ulaska pet godina

"Ukoliko putujete automobilom, stalno držite uključena svetla. Pri sebi morate da imate fluorescentni prsluk, kao i zeleni karton, bez kojeg ne možete da uđete u Evropsku uniju. Ukoliko vam na putu bude potrebna pomoć policije, vatrogasaca ili Hitne pomoći, okrenite broj 112." Ovakvi i slični saveti naći će se u brošuri koju će do 19. decembra izdati MUP Srbije radi bezbednijeg putovanja u zemlje EU.

Odluka Saveta ministara Evropske unije da Srbiju stavi na belu šengensku listu počeće da se primenjuje od 19. decembra, a do tada će, kako se planira, MUP u saradnji sa Evropskom komisijom izdati brošuru sa bezbednosnim uputstvima za putovanja po zemljama Unije. Na flajerima će biti navedene i adrese institucija od kojih će moći da se dobiju još preciznije informacije. "Blic" prenosi najznačajnija uputstva za putovanje u zemlje Evropske unije.

Na poleđini brošure biće iscrtana mapa na kojoj će biti označene sve zemlje šengenskog prostora, a biće navedena i kilometraža od Beograda do svih prestonica Unije. Srpski građani moći će bez viza da putuju u 25 zemalja EU, kao i u Švajcarsku, na Island, u Norvešku i Lihtenštajn, odnosno u zemlje koje su takođe prihvatile pravila o ukidanju granica.

Do atesta u karantinu

Vakciine protiv novog gripa stići će u primarnu zdravstvenu zaštitu pre nego što se u Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije završi testiranje uzoraka "fosetrie", ali će do izdavanja sertifikata cepivo biti - u karantinu.

Dr Predrag Kon, predsednik radne grupe, kaže da će karantinska distribucija početi tokom nedelje. Ona je u nadležnosti Instituta za imunologiju i virusologiju "Torlak".

- Vakcinacije će početi kada vakcina dobije atest, verovatno već sredinom meseca, a doze će do tada već biti u domovima zdravlja - kaže dr Kon.

Epidemiolozi na terenu registruju blagi porast obolevanja, koji će najverovatnije prerasti u drugi talas novog gripa. I epidemiolozima je teško da sada predvide dalje kretanje virusa, ali su sigurni da će vakcinacija da izmeni njegov prirodan tok, da uspori širenje i smanji obolevanje.

- Sada sam po prvi put optimista i mislim da možemo da izbegnemo najgori scenario - kaže dr Predrag Kon. - Čini mi se da je dovoljnom broju ljudi jasno da je vakcina najbolja zaštita, da vakcinacijom štite i sebe i sve sa kojima dolaze u kontakt.

Time se, zapravo, prekida prirodna putanja virusa, jer on slabi kada počne da "nailazi" na otporne ljude, i više ne može da se prenosi ranijom brzinom. Vakcinacijom se smanjuje obolevanje, ali i broj teških slučajeva i smrtnih ishoda gripa.

- Smrtnost od novog gripa ne može da se poredi sa mortalitetom od sezonskog, i sigurno će biti veća - kaže dr Kon. - Sada se prvi put broje smrtni slučajevi, a sve do ove epidemije smo imali samo procenjeni višak smrtnosti. Koliko je života odneo virus H1N1 znaćemo tek kada epidemija prođe, a broj stvarno umrlih će možda biti čak 10 puta veći od zvanično registrovanog.

Svinjski grip: Ostaće nam 1,5 miliona vakcina!

U Srbiji će se, prema trenutnim prognozama, iskoristiti najviše polovina od tri miliona doza vakcina protiv novog gripa A (H1N1)! Neiskorišćeni deo naručenog kontingenta moraće da se uništi, što znači da bi Srbija mogla da „baci" oko 12 miliona evra, odnosno 1,2 milijarde dinara.

Istraživanja pokazuju da se dve trećine punoletnih građana oseća ugroženo zbog epidemije novog gripa. Međutim, i pored toga, više od polovine ne planira da se vakciniše. U anketi koju je Press sproveo na svom sajtu od 2. do 6. decembra, od 2.294 posetilaca čak 2.071 je bilo protiv, a samo 223 za vakcinaciju.

Iako sva istraživanja pokazuju da je zainteresovanih za vakcinaciju vrlo malo, predsednik Radne grupe za pandemiju dr Predrag Kon strahuje da vakcina neće biti dovoljno. On otkriva za Press da će vakcinacija biti nastavljena i posle sezone gripa, možda i tokom leta.

Dr Kon i dalje očekuje da će se podeliti svih tri miliona doza vakcine.

- Ja imam obrnut strah, a to je da neće biti dovoljno vakcina. Ako se to dogodi, nabavićemo još, a ako bude preostalo, uništićemo ih. Uvek je bolje, zar ne, imati vakcina za one koji žele da se zaštite nego nemati. Mada, mislim da neće biti potrebe za uništavanjem, i da će biti prilično iznenađenje kada se bude videlo koliko će ljudi koji ne pripadaju rizičnim grupama hteti da se vakciniše. Nije to pitanje istraživanja. Svest se polako menja, prvenstveno lekara, od kojih najviše zavisi odziv vakcinacije - kaže dr Kon za Pres.