Institucije bliže građanima uz digitalizaciju

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović poručio je da MUP intenzivno razvija servise koji će građanima omogućiti da još brže, lakše i jednostavnije ostvaruju svoja prava.

Stefanović je, na ministarskom panelu "e-Srbija" u okviru drugog Digitalnog samita Zapadnog Balkana, rekao da je MUP servis građana i da je cilj da se njihove usluge koriste na najefikasniji način.

"To je suština onoga što država hoće da ponudi svojim građanima. Hoćemo da pokažemo da je moguće sa manje vremena i novca dobiti više, preciznije i bolje usluge", rekao je Stefanović.

Ministar je naveo da 73 odsto građana Srbije ima ličnu kartu sa čipom koja omogućava jedinstvo podataka na tom dokumentu, tako da i drugi organi brzo i jednostavno mogu pristupiti informacijama.

Ukazao je i da su građanima na raspolaganju i drugi servisi, poput zakazivanja termina za podnošenje ličnih dokumenata, precizirajući da je do sada bilo više od 907.000 zakazanih termina za lične karte i putne isprave.

Građani mogu koristiti i mogućnost da produže registraciju motornih vozila bez dolaska u policijsku stanicu, zamene stare vozačke dovole na papiru novima, rekao je Stefanović.

"Osim u slučaju kad se izdaju lične karte i pasoš, kada morate doći lično, imaćemo servise koji će omogućiti da se dokumenti pošalju na kućnu adresu", najavio je ministar.

Stefanović je rekao i da ministarstvo intenzivno radi na internom usavršavanju i unapređenju tehnologije za lakšu komunikaciju unutar MUP-a, kako bi se stvorili preduslovi za efikasniji rad policije i bolji servis za građane.

Istakao je da sva ministarstva međusobno sarađuju i trude se da zajedničkim radom i sinergijom maksimalno služe građanima.

Ružić: Digitalizacija javne uprave štedi vreme i novac

Građani Srbije u više od milion i po slučajeva nisu morali da odlaze na šaltere po "papirna" dokumenta i to govori da digitalizacija javne uprave znači uštedu novca, energije i vremena, izjavio je ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić.

"To je digitalizacija u kontekstu javne uprave", poručio je Ružić na ministarskom panelu u okviru Digitalnog samita Zapadnog Balkana.

Najvažnija je, ističe, promena mentaliteta i stava i navodi da je digitalizacija i društveni proces koji mnogo olakšava građanima. 

Za reformu javne uprave je naveo da je jedna od tri kriterijuma na našem putu ka EU, te da i u tom smislu treba sagledati samu digitalizaciju. 

Istakao je kao ključni momenat usvajanje Zakona o opštem upravnom postupku koji je uveo obavezu da državni organi razmenjuju podatke, a ne da "građani budu naši kuriri". 

"Nakon toga odlučili smo da digitalizujemo rad. Mnoge baze smo povezali sa matičim knjigama. Zakonom o matičnim knjigama uveli smo obavezu da se sve matične knjige prebace u elektronski oblik. To smo uspešno završili", rekao je Ružić. 

U koordinaciji sa MUP-om, Ružić navodi da je i prebacivanje knjige državljana u elektronski oblik privedeno kraju. 

"Zakon o elektronskoj upravi je usvojen u Skupštini kao najvažniji zakon koji definitivno unosi obavezu da se moderne tehologije koriste u komunikaciji unutar javne uprave", istakao je Ružić. 

Za Zakon o Centralnom registru stanovništa rekao je da treba da predstavlja krunu digitalizacije, kao jedinstvena baza 13 evidencija. 

U čitavoj reformi, kaže Ružić, važno je i upravljanje kadrovima. 

"Stvaramo sistem zasnovan na kompetencijama, uveli smo novi način vrednovanja rada i napredovanja", naglašava Ružić. 

Ružić je rekao da ima mnogo izazova kada je reč o reformi javne uprave, ali da je navažnije da je došlo do promene stava i da idemo u dobrom pravcu.

"Tome u prilog ide da su zahvaljujući digitalizaciji državne službe milion i 500.000 puta razmenile dokumente, tako da građani nisu morali da idu po šalterima", rekao je Ružić.

Kaže da je, ipak, strah od reforme javne uprave i dalje prisutan kod dela uprave, to jest, kod gradova i opština, u smislu da li će imati kapacitete i finansijska sredstva.

Istakao je da više nema onog straha kada je reč o reformi javne uprave kao što smo imali ranije, poput domorodaca u filmu "Bogovi su pali na teme" koji se plaše flašice koka-kole.

Đorđević: Olakšan i modernizovan rad inspekcija

U protekloj godini obavljeno je 30 odsto više inspekcijskih nadzora, a zahvaljujući sistemu E-inspektor olakšan je i modernizovan rad inspekcija, izjavio je ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević.

"Za one koji krše zakon, zaživeo je sistem E-inspektor", rekao je ministar rada na Panelu "e-Srbija" u okviru drugog Digitalnog samita Zapadnog Balkana.

Đorđević je naveo da su inspektori morali da prođu i različite obuke, a opremljeni su tako da budu u svakom momentu mobilni na terenu.

"Ono što je sada njihova prednost je da mogu da imaju izjednačenost u pristupanju, koriste podatke iz drugih registara, sarađuju sa drugim inspekcijama", rekao je Đorđević. 

Podsetio je da je prošle godine u saradnji sa Kraljevinom Norveškom počeo projekat "Reci ne radu na crno", a da je ova godina posvećena bezbednosti na radu. Verujem da ćemo u ovoj godini biti još efikasniji, rekao je Đorđević.

Podsetio je da je u prošloj godini bilo dosta povreda na radu sa smrtnim ishodom i napomenuo da su radnici koristili zaštitna sredstva, to se ne bi dogodilo.

"Radićemo na prevenciji ove godine, besplatni telefon je uveden da građani mogu da prijave nepravilnosti u postupanju i verujem da ćemo svi zajedničkim snagama uspeti da zaštitimo prava svih i da će se to osetiti i u praksi", naglasio je ministar.

Dodao je da će sistem socijalnih karata najverovatnije početi da se primenjuje 2021. godine.  "Verujem da će taj sistem zaživeti 2021. godine, s tim što će biti potrebno vreme da se alati usavršavaju", rekao je Đorđević i istakao da će građani imati velike koristi.

Objasnio da je projekat socijalnih karata podeljen u tri faze i da će građani imati mnogo koristi od socijalnih karata, jer će do svojih prava dolaziti bez apliciranja.

"Građani kojima treba socijalna pomoć dobijaće je po automatizmu, sistem će sam izračunati kolika će pomoć da bude, osobe sa invaliditetom će, primera radi, dobijati markice za parking po automatizmu, borci će dolaziti do svojih prava bez problema. Cilj je da roditelji, kada dobiju bebu, posle sekunde dobiju i poruku sa čestitkom, a potom i poruku da im je uplaćen dečji dodatak", rekao je Đorđević.

Kuburović: Uskoro potpuna realizacija projekta "e-Beba 2"

Ministarka pravde Nela Kuburović najavila je na Digitalnom samitu Zapadnog Balkana u Beogradu da je u planu potpuna realizacija projekta "e-Beba 2", koji, kaže, omogućava mladim roditeljima da što pre ostvare pravo na dečiji dodatak.

"Nadam se da ćemo uskoro sa Ministarstvom za rad potpisati protokol koji će podrazumevati da se projekat 'e-Beba 2' realizuje širom zemlje", rekla je Kuburovićeva na ministarskom panelu "e-Srbija".

Govoreći o pravosudnom e-sistemu, Kuburović je rekla da je zadovoljna digitalizacijom koja je sprovedena u Ministarstvu pravde, a koja je započela, podsetila je, u oktobru 2017. godine.

"U toj oblasti najviše sarađujemo sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, sa njima postoji najobimnija razmena podataka koja se odnosi na kaznenu evidenciju i registar prebivališta", podvukla je Kuburovićeva.

Kaže da je sa MUP-om razmenjeno oko 370.000 e-upita kada je reč o prebivalištu, a kada je reč o kaznenoj evidenciji do sada je bilo, ističe, oko 100.000 upita. 

"Verujem da, kao što su javni beležnici i javni izvršitelji prihvatili ovaj sistem, da će sudovi i tužilaštva isto pristupiti. Nažalost, još postoje organi koji ne žele da koriste ovo, ne znamo šta je razlog tome, možda da imaju opravdanje da postupci duže traju", ukazala je Kuburovićeva.

Govoreći o e-katastru, Kuburovićeva je istakla da je uvođenjem tog sistema građanima ušteđeno ogromno vreme, jer su nekada za uknjižbu nepokretnosti morali da posete čak šest šaltera, a danas sve obave na jednom mestu kod javnog beležnika koji ima pristup e-katastru.

Ukazala je da je za funkcionisanje tog sistema preduslov bio uvođenje javnih beležnika, koji, kaže u Srbiji postoje od 2014. godine.

"E-katastrom smo pokazali stranim investitorima da se u Srbiji uvodi pravna sigurnost. Takođe, više niko ne može da vam kuca na vrata i govori o naplati duga koja nije vaša", zaključila je Kuburovićeva.