Ponovo pomeren rok za isplatu oduzete imovine

"Procena oduzete imovine otežana je zbog nedostatka arhivske građe i dokaza o površini objekata, odnosno kuća, poslovnog prostora, stanova koji su u odnosu na vreme kada se to dešavalo pre 60 i 70 godina porušeni", objašnjava Marija Krstić iz Agencije za restituciju zašto se rokovi pomeraju treći put. 

Izgovor za odlaganje isplate naslednicima, za stručnjake, nikako ne može biti postizanje budžetom zacrtanih ciljeva.

"Tu nije bilo ograničenja, niti ubuduće ima jer to ulazi u javni dug. Kada se otplaćuju obaveze po osnovu toga, takođe ide ispod crte, ne ugrožava ove fiskalne ciljeve", kaže Vladimir Vučković iz Fiskalnog saveta.

To je zamena teza, smatra Mreža za restituciju: obveznice ne povećavaju javni dug, ali kad-tad dolaze na naplatu. Upozoravaju i na predložene izmene Zakona o javnoj svojini.

"Skandalozno je predviđeno ukidanje odredbe da jedinu obavezu koju korisnici državne imovinu nisu ispunili u poslednje 22 godine, a to je obaveza da prijave tu imovinu u evidenciju. Ukoliko se usvoje takve izmene, ne samo da će biti produbljena diskriminacija i da će građani koji potražuju u restituciji biti još više obespravljeni. U to smislu  očekujemo reakciju ombudsmana, očekujemo reakciju poverenika za zaštitu ravnopravnosti", kaže Mile Antić iz Mreže za restituciju.

Ministarka pravde Nela Kuburović rekla je da će se nastaviti rad na izmenama i dopunama Zakona o restituciji.

"Svakako će se i dalje nastaviti rad radne grupe, ali da podsetim da je i Ministarstvo finansija iniciralo određene izmene i dopune zakona koje se i danas nalaze u parlamentu, da je Vlada tokom ove godine usvojila uredbu koja se upravo odnosi na oduzeto poljoprivredno zemljište", kaže Kuburovićeva.  

O istoj temi danas je raspravljao i Evropski parlament i šalje upozorenje Srbiji da ne sme diskriminisati one koji imovinu potražuju restitucijom na račun onih koji mogu da dobiju na poklon državnu imovinu, čak i ako nikada nije bila njihova.