Radan – planina na kojoj se i radi i uživa

Za nju kažu da je gospodarica planine vila – Radana. Zorica Arsić na svoju dedovinu vratila se pre 15 godina i danas je, kaže, svoja na svome. Tu je da dočeka, uputi, pomogne, ugosti.

"Nisam se pokajala i drago mi je što sam ovde došla i ne mislim da odem", kaže Zorica Arsić iz sela Ivanja.

Zorica ima svoju baštu. Paradajz, krastavac, paprika. Pored aronija, sve prirodno. Pravi mali raj.

A Vučelići su napravili veliki u selu Dobre Vode. Živeli su 40 godina u Beogradu, a danas Milutin i njegova supruga na svojih 20 hektara čuvaju koze, ovce, svinj,e uskoro će stići i krave.

"To je bila moja želja, vratio sam se. Mislim da sam se preporodio i odlučio sam da malo sebi produžim ovaj život", kaže Milutin Vučelić.

Zlata Vučelić priča da je u selu bila pustinja kad su došli: "Trebalo je dosta truda, rada, volje, ljubavi."

Vučelići imaju podršku sinova, a njihovi unuci ovde uživaju na letnjem raspustu.

"Ako u Beogradu već imam prijatelje, ovde mi je lepše jer su ovde priroda i vazduh čisti, ovde mogu uvek da se igram i ne može niko ništa da mi kaže", kaže Vukašin Vučelić.

Mina Vučelić voli da sa dedom hrani životinje i tera ovce.

Nedaleko od Vučelića u selu Ivanje Ratko Đorić s ponosom obilazi svoj voćnjak. Iz Bora se na očevo imanje vratio 2005. godine.

"A ova godina je izuzetno ponela. Ja više ne znam šta da radim. Ja ću imati osam tona kruške, a šljivu ne znam ni sam koliko imam", priča Ratko Đorić iz sela Ivanje.

Tako se živi na Radan planini. Radi se i uživa. Da su putevi bolji, u selu Dobra Voda bilo bi i više povratnika, a Vučelići su, da im se zimi nedaće ne bi ponovile, sami kupili buldožer.