Kako radnici u Srbiji dočekuju Prvi maj

Građevinari zaposleni na obnovi Paliliulske pijace, kažu da je sada lakše raditi nego nekada jer su uslovi bolji a mašine su olakšale i ubrzale gradnju.

"Sećam se 90-ih bilo je mnogo loše, sada ima pomaka, ide mnogo bolje", rekao je tesar Goran Stanković.

Bagerista Siniša Lazić kaže da se deset sati radi, redovne su zarade i da je sve na vreme.

"Imamo obrok na poslu, satnica je u redu, kamioni su nam dobri, novi", rekao je kamiondžija Nenad Obućina.

Javni sektor nezadovoljan je već četvrtu godinu umanjenim zaradama.

"Povećava se posao, a nisu primljeni novi ljudi, zato imamo problem zapošljavanja mladih u Srbiji. I to je poruka Vladi da se što pre ukine ta uredba, da se ukine Zakon o privremenom umanjenju zarada", kaže Ivica Cvetanović, predsednik Konfederacije slobodnih sindikata.

U privatnom sektoru, bez obzira na uvećanje profita, plate uglavnom nisu dovoljne ni za pola potrošačke korpe.

Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije rekao je da poslodavci isplaćuju minimalnu zaradu, a razliku isplaćuju na ruke ili je ne isplaćuju uopšte.

U toj zoni je, kako kaže, oko 330 hiljada ljudi, što je neprihvatljivo.

I ako tvrde da bi im bi odgovaralo da isplaćuju veće zarade, jer bi tako povećali potrošnju i sopstveni profit, poslodavci ističu da je to nemoguće, jer većinu naše privrede čine male firme nekonkurentne multinacionalnim kompanijama.

"Normalno je ako se ne ostvaruju dobri rezultati u tim malim, mikro preduzećima, zanatskim radnjama, pa i srednjim preduzećima, tada zaposleni ne mogu imati veće plate kao što je to slučaj kod nas", kaže Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije.

U NSZ su zadovoljni jer su prošle godine zaposlili četvrt miliona ljudi, najviše sa srednjom stručnom spremom, a poslednje dve godine rekordno su smanjili broj nezaposlenih na evidenciji.

Mirjana Sakić iz Nacionalne službe za zapošljavanje kaže da je 100 hiljada ljudi manje prijavljeno na evidenciji nezaposlenih lica.

"Najznačajniji razlozi su otvaranje novih radnih mesta, kojih je bilo i u ovoj i u prošloj godini, investicije. Takođe, određeni broj ljudi je otišao u inostranstvo ali taj broj nije toliko veliki", kaže Sakićeva.

Prema nezvaničnim podacima sindikata, u proteklih 10 godina na rad u inostranstvo otišlo je oko 300.000 ljudi. Najviše je otišlo medicinara, vozača, građevinara i stručnjaka za IT tehnologije.