Mali Jugoslav jedini predškolac u Gornjoj Beloj Reci

Do šest kilometara udaljene škole dovezli su ga roditelji, a ispred nje, umesto starijih drugara, dobrodošlicu mu je poželela učiteljica.

Kratko upoznavanje, zbunjenost i strah od nepoznatog, u lepoj i svetloj učionici školske zgrade obnovljenjene 2000. godine, zamenila je iskrena, dečija radost zbog đačkog pribora.

"Radim već pest godina u ovoj školi. U početku je tu bilo desetak učenika u sva četiri razreda, plus predškolci. Danas je, nažalost, tu jedan učenik. Šta će dalje biti i kako će se razvijati školstvo, bar u ovoj školi, neizvesno je", priča učiteljica Ivana Gredeljević.

U iščekivanju društva, Jugoslav će se privikavati na školu, učiti kako se pravilno sedi, drži olovka, crta i piše i to u školi u koju je njegov otac stizao peške, i u društvu drugara.

"Bilo je 40 đaka u školi kada sam ja išao. Radile su dve učiteljice, bile su obe učionice pune. Bilo je puno dece, a eto šta je sad, došlo vreme da nema više ko da ide u tu školu", priča Milan Remović.

Jugoslavljeva majka Ljiljana Remović objašnjava da od kuće do škole ima šest kilometara, a do Jasenova osam.

"Ove godine mora ovako da prođe – da ga vozimo i da ga čekamo, vraćamo, jer on ne može sam", dodaje Ljiljana.

U tri izdvojena odeljenja u matičnoj školi u Jasenovu, koja je nekada radila u dve smene i imala internat, nastavu sada pohađa 35 đaka i petoro predškolaca.

Uz novu organizaciju i pogodnosti za decu i roditelje, kako kažu, nastojaće da sačuvaju odeljenje u Gornjoj Beloj Reci i uskoro dovedu društvo za Jugoslava.