Pregled štampe (18.11.2008.)

U današnjem izdanju dnevnih novina možete pročitati o pregovorima Rusije i Srbije o energetskom sporazumu, poseti Danijela Frida Prištini, Serža Bramerca Beogradu, poslanicima Skupštine Srbije, evropskom putu Srbije, ...

Srbija traži zlatnu akciju za NIS

Kupoprodajni ugovor za Naftnu industriju Srbije, kao i dokumenta kojima će se potvrditi gradnja gasovoda Južni tok preko teritorije naše zemlje i završetak podzemnog skladišta „Banatski Dvor" mogli bi da budu potpisani 24. ili 25. novembra. U navedene dane biće održan redovni sastanak međuvladinog komiteta za trgovinu u Moskvi i pored molbe premijera Mirka Cvetkovića da se Srbiji da još malo vremena za realizaciju ovog velikog posla, potvrđeno je juče „Politici" iz izvora bliskih Ministarstvu energetike.

Iako se juče spekulisalo da je ovaj skup odložen za 1. i 2. decembar,kada bi trebalo da navedena dokumenta budu potpisana, u resornom ministarstvu se saznaje da će sastanak ipak biti održan 23. i 24. novembra.

Izvor blizak menadžmentu NIS-a tvrdi da će „natezanje" oko aranžmana s Rusijom biti završeno onog časa kada iz Rusije stigne dopis Sergeja Šojgua, ministra za vanredne situacije koji je tokom poslednje posete Srbiji rekao da je 22. novembar krajnji rok za potpisivanje sva tri ugovora, ili Alekseja Milera, predsednika UO „Gasproma", da se posao okonča.

Istovremeno, u pregovaračkom timu NIS-a kažu i da je nerealno očekivati da će sporazum biti verifikovan već početkom naredne nedelje, jer još mnoga pitanja nisu definisana. Od toga koliko će se više od predviđenih 500 miliona evra uložiti u modernizaciju NIS-a, do toga kako će se obezbediti novac za revitalizaciju kompanije - ruskim parama ili kreditom NIS-a koji bi vraćao „Gaspromnjeft", kako je predložila ruska strana.

Srpskim zvaničnicima još nije stigao ni odgovor „Gaspromnjefta" o tome da li pristaju da pored 51 odsto akcija otkupe dodatnih 19,5 odsto i za to plate dodatnih 500 miliona evra, što znači da bi u tom slučaju za NIS ukupno trebalo platiti 1,4 milijarde evra. Izvor iz NIS-a kaže da od toga najverovatnije neće biti ništa, kao i da je Mališev još prošle nedelje rekao da tako nešto nije moguće, između ostalog i zato što to nije predviđeno naftno-gasnim aranžmanom.

Najvažnije je da u času finiširanja pregovora s Rusima još nije počelo prebacivanje NIS-ove imovine s Republičke direkcije za imovnu, tim pre što u Protokolu o NIS-u piše da se „Gaspromnjeftu" prodaje imovina NIS-a na dan 31. decembra 2007. godine, kada je ova kompanija u svom vlasništvu imala samo logo i pečat firme.

Kako stvari sada stoje, srpski tim će insistirati na detaljnoj trasi gasovoda i na tome da njegov kapacitet bude između 15 i 20 milijardi kubika gasa, umesto prvobitnih 10.

Sada je izvesno da će „Gasprom" platiti punjenje „Banatskog Dvora" do vrha, znači do 800 miliona kubika gasa. Upitani da li to znači da će Srbija moći da trguje tim gasom ili će i to biti ekskluzivno pravo Rusa, izvor blizak „Srbijagasu" kaže da je najvažnije da se napravi dogovor prema kom će naša zemlja imati prioritet u snabdevanju tim energentom.

Članovi timova za pregovore tvrde da će ceo posao uz sva odlaganja biti potpisan do kraja godine, ali s mnogo nedorečenosti koje će skupo koštati Srbiju. Problem je što je sporazum u Moskvi potpisan na brzinu, bez mnogo pregovaranja i postavljanja uslova sa srpske strane, zbog čega je Srbija manjinski vlasnik u sva tri aranžmana - NIS-u, zajedničkom preduzeću koje će graditi Južni tok, „Banatskom Dvoru". Nepoznato je da i da li će sedište firme za gradnju gasovoda biti u Srbiji ili u Rusiji.

SAD: Euleks može i bez odluke Saveta bezbednosti

Detalji susreta pomoćnika američkog državnog sekretara Danijela Frida sa prištinskim zvaničnicima neće biti poznati odmah, ali je posle jučerašnjeg odbijanja kosovskog predsednika i premijera Fatmira Sejdijua i Hašima Tačija da prihvate plan od šest tačaka, koji je postignut između Beograda i UN, jasno da imaju punu podršku Sjedinjenih Američkih Država. Ali kao i u svakoj priči, đavo leži u detaljima, a izjave sa prištinske konferencije za novinare obiluju nagoveštajima mogućih rešenja.

Visoki zvaničnik američkog Stejt departmenta posle sastanka sa Sejdijuom i Tačijem diplomatski je ostavio vladi Kosova da saopšti odluku da li će prihvatiti plan od šest tačaka UN, podvlačeći da se vlada SAD konsultovala sa „vladom Kosova kao sa vladom nezavisne i suverene države".

Kosovski predsednik i premijer su zaključili da „duboko veruju u podršku SAD i EU". Danijel Frid jeipak ocenio da je plan o šest tačaka „privremeno rešenje" i da SAD ostaju pri svojoj podršci i prijateljstvu prema vladi Kosova.

Američki diplomata se uz to zauzeo za što brže uspostavljanje misije Euleks na celom Kosovu i naglasio da to treba da se dogodi u saradnji sa kosovskom vladom.

Državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović rekao je za „Politiku" da nije siguran da je Fridova poseta Prištini pokušaj da se kosovsko rukovodstvo ubedi da prihvati plan UN za rekonfiguraciju Unmika.

Ukoliko odgovor iz Prištine ostane tvrdo „ne" ignorisanja ponuđenog plana Ban Ki Muna, o tome kako će izgledati dalji koraci nagovestio je juče zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD Stjuart Džons.

S obzirom na to da su SAD razumele da protiv razmeštanja Euleksa nisu ni Beograd ni Priština, a da je Priština samo protiv sporazuma od šest tačaka koje je Beograd usaglasio sa UN, SAD su spremne na raspoređivanje Euleksa bez predsedničkog saopštenja Saveta bezbednosti UN.

Povodom srpskog stava (koji je jedan od tri uslova za raspoređivanje Euleksa) da se o tome postigne saglasnost u SB UN, Džons je rekao da bi to „bilo dobro ali da to za SAD ne predstavlja preduslov".

Ovo rešenje, međutim, osim protivljenja stalnih članica SB Rusije i Kine nosi sa sobom veliki rizik zbog toga što srpski državni vrh tvrdi da nema nameru da odustane od dogovora sa UN i svojih uslova o raspoređivanju Euleksa (da se poštuje Rezolucija 1244, da misija bude statusno neutralna i da ne primenjuje Ahtisarijev plan), tako da je veliko pitanje kako bi se misija EU uopšte rasporedila u delovima Kosova i Metohije sa većinskim srpskim stanovništvom.

Podele se, međutim, u Prištini plaše i u drugoj varijanti, ukoliko njihovi lideri bez korekcija prihvate ponuđeni plan. Opozicija na Kosovu i Metohiji, koja je izuzetno jaka, zato zahteva da njihovi lideri traže garancije da prihvatanje plana ne znači podelu i gubitak formalnog suvereniteta Kosova na severu.

Stav Danijela Frida o „sporazumu u šest tačaka" kao o privremenom rešenju i podršci koju Priština može i dalje da očekuje od SAD, međutim, može da ukaže na to da bi pod određenim uslovima Sejdiju i Tači mogli i da prihvate ponuđeno rešenje, s tim da imaju dogovoren i razrađen redosled poteza u budućnosti i podršku SAD da će se tako i odvijati.

Zagovornici ove teze o tvrde da jedan američki zvaničnik tako visokog ranga ne bi potezao toliki put samo da bi konstatovao da od ponuđenog dogovora nema ništa.

U pregovorima kosovskih zvaničnika sa diplomatama zapadnih članica Kontakt grupe tokom prošle nedelje nije pronađeno rešenje, a kosovski lideri su bili iznenađeni time što ih američka ambasadorka u Prištini Tina Kajdanau nije podržala u odbijanju plana i što je njen stav ovog puta bio sličan stavovima ostalih zapadnih zemalja - da se plan o raspoređivanju misije EU prihvati.

Dvojac opet tema

Glavni haški tužilac Serž Bramerc započeo je u ponedeljak dvodnevnu posetu Beogradu, posle koje će u redovnom šestomesečnom izveštaju SB UN oceniti saradnju Srbije sa Tribunalom. Izveštaj bi mogao, kako saznaju "Novosti", već krajem ove nedelje da bude poslat u Njujork.

Prvi sastanak, kao u uvek, Bramerc je imao sa predsednikom Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasimom Ljajićem. Glavna tema razgovora bila je potraga za preostalim beguncima Ratkom Mladićem i Goranom Hadžićem. Bilo je reči i o dokazima do kojih se došlo tokom nedavne akcije u Valjevu, budući da poslednji podaci o Mladiću datiraju iz 2006. godine.

Direktor kancelarije Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Dušan Ignjatović rekao je "Novostima", posle sastanka sa Bramercom, da očekuje da izveštaj bude "slika saradnje koja postoji".

- Ako bude tako, onda će za nas biti dobro - kaže Ignjatović. - Jer, ovo je najbolji momenat u saradnji Srbije i Tribunala. Tužilaštvo je 26 puta tražilo pristup arhivama i toliko je puta dobilo pozitivan odgovor. Pored toga, nema zahteva koji nisu rešeni, kao ni razloga da neko sumnja da je Mladić zaštićeniji od Karadžića. Svi svedoci su oslobođeni čuvanja vojne i državne tajne. Lično, veći sam optimista nego ikada!

Iz Palate Srbija, Bramerc je otišao u Specijalno tužilaštvo gde je razgovarao sa tužiocem za ratne zločine i koordinatorom Akcionog tima za okončanje saradnje sa Haškim tribunalom Vladimirom Vukčevićem. Tokom prvog dela sastanka, dvojica tužilaca i njihovi saradnici razgovarali su o suđenjima koja se odvijaju u Beogradu.

- Tužilac Vukčević obavestio je šefa haškog tužilaštva o toku ovih postupaka - kaže naš izvor iz tužilaštva. - Posle toga, zatražio je i da mu pomogne da se otkrije sudbina oko 300 otetih i nestalih Srba sa teritorije KiM za koje se sumnja da su žrtve trgovine ljudskim organima.

Ostatak sastanka tužioci su proveli iza zatvorenih vrata, a jedina tema razgovora bila su dva imena - Ratko Mladić i Goran Hadžić.

Svi članovi Akcionog tima za okončanje saradnje sa Haškim tribunalom i Serž Bramerc "preselili" su se, zatim, u sedište BIA gde su sa direktorom ove agencije Sašom Vukadinovićem nastavili razgovore o potragama za dvojicom begunaca.

Posetu Beogradu Bramerc nastavlja u utorak razgovorima sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, premijerom Mirkom Cvetkovićem i ministrom diplomatije Vukom Jeremićem.

Posle sastanka sa Ljajićem i Ignjatovićem, Bramerc je obišao i prostorije kancelarije Nacionalnog saveta. Neformalno je porazgovarao sa zaposlenima i iznenadio se koliko je malo ljudi zaposleno u njoj.

Milica Delević: Kandidatura već dogodine

Ne očekujem da će Evropska unija pred Srbiju, kada prevaziđe haški problem, postaviti uslove drugačije od onih kroz koje su ostale zemlje već prošle. To prognozira direktorka kancelarije za evropske integracije Milica Delević.

U razgovoru za "Novosti", ona, ipak, dodaje da možemo da očekujemo "strožu" proveru ispunjenosti uslova, jer su se prilike u EU promenile.

Delevićeva kaže da je stav Holandije, da ne dozvoli odmrzavanje Privremenog sporazuma, tvrd, ali dodaje da će, što ocena glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca bude bliža tome da je saradnja potpuna, protivljenje ove zemlje biti sve manje održivo.

"Ipak, odluke u Savetu ministara donose se jednoglasno, što znači da je za Privremeni sporazum potreban glas svih 27 članica," primetila je Milica Delević.

Delević je, takođe, procenila da će mogućnost da Srbija dobije status kandidata za članstvo u EU 2009, što se pominje u izveštaju Evropske komisije, "u velikoj meri zavisiti od pomaka u ključnim reformskim oblastima."

"Ključno za uspeh evropske integracije je, ipak, održavanje političke stabilnosti koja omogućava proevropsku orijentaciju u uslovima mnogobrojnih unutrašnjih izazova, a bilo ih je zaista mnogo u ovih osam godina tranzicije."

"Najvažnije je da funkcionisanje parlamenta bude takvo da omogući nesmetanu zakonodavnu aktivnost, koja će dovesti do pomeranja težišta s pitanja da li se zakoni usvajaju na pitanje kako se zakoni koje usvajamo primenjuju. Takođe je važno i da rasprava u parlamentu bude takva da odražava značaj koji građani Srbije pridaju procesu integracija, što podrazumeva debatu koja vodi kvalitetnijim zakonskim rešenjima i ubrzanju procesa, a ne njegovom usporavanju."

Milica Delević je takođe, primetila da će "tempo kojim ćemo činiti sledeće korake najviše će uticati na mogućnost ostvarivanja obećanja o putovanjima bez viza koje je ove godine jasno i nedvosmisleno artikulisano, i u ovogodišnjem izveštaju EK, odnosno Strategija proširenja za 2009.

"Evropska komisija napredak ocenjuje prema ispunjenosti uslova definisanih u Kopenhagenu 1993. i dodatno preciziranih 1999, kada je ustanovljen Proces stabilizacije i pridruživanja. Prema ovim uslovima, strukturirani su svi izveštaji i programski dokumenti Evropske komisije, oni važe za sve zemlje regiona, pa i za Srbiju, i ne očekujem da se menjaju.

Ono što se može očekivati jeste "stroža" provera ispunjenosti uslova, što je odgovor na promenjene prilike unutar EU, i znak uverenja da je najbolji način za obezbeđivanje podrške daljem procesu proširenja upravo rigorozna provera ispunjenosti kriterijuma."

Sumnjiv svaki deseti poslanik

Protiv 23 poslanika Narodne skupštine vode se sudski postupci, a u vrhu krivičnih dela koja im se stavljaju na teret su skupštinski "specijaliteti" - kleveta i uvreda. Znači, da je skoro svakog desetog poslanika neko tužio.

"Novosti" su u republičkom parlamentu dobile i zvaničnu informaciju da se, osim ova dva krivična dela, parlamentarci terete i zbog: zločinačkog udruživanja, zloupotrebe službenog položaja, neovlašćenog bavljenja određenom delatnošću, izgradnje objekata i ogrešenja o član 145. krivičnog zakonika - neovlašćenog objavljivanja i prikazivanja tuđeg spisa, portreta i snimka.

Poslanici su, pokazalo se, zadržali trend iz prethodnog saziva kad je, takođe, u vrhu krivičnih dela bila uvreda.

Prema Ustavu, narodni poslanik ne može biti pozvan na krivičnu ili drugu odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje u obavljanju svoje poslaničke funkcije, a poslanik koji se pozvao na imunitet ne može biti pritvoren bez odobrenja parlamenta. O tome hoće li poslaniku biti skinut imunitet odlučuje najpre Administrativni odbor, koji onda izveštaj podnosi parlamentu.

I u prethodnim sazivima važilo je isto nepisano pravilo oko koga su se poslanici davno dogovorili - da Administrativni odbor svim parlamentarcima koji bi morali da se jave u sud zbog klevete i uvrede automatski potvrđuje imunitet. Ali, bilo je i onih koji su odbijali da se, uopšte, pozovu na imunitet i koji su rado izlazili na megdan onima sa kojima se spore.

U poslaničkim pričama, osim famoznih uvreda, bilo je svega. Tako je, na primer, u ranijem sazivu traženo ukidanje imuniteta radikalima Darku Glišiću i Zlatku Radiću zbog "ugrožavanja opasnim oružjem pri svađi ili tuči" i za nasilničko ponašanje.

Grupa poslanika SPO tužena je zbog javnog pisma kojim su, prema rečima jednog od njih, tražili veći stepen demokratije u stranci. Ostaće zabeleženo i da je svojevremeno bivši ministar Dušan Mihajlović podneo krivičnu prijavu protiv Žarka Obradovića zbog nesprečavanja nereda u sportskim objektima.

Imunitet mu je zadržan pošto je zaključeno da nije mogao da zaustavi nalete kamenica i komada betona.

Bilo je i onih koji su optuživani za tuču u kafani, krađu struje i starih šporeta.

Vlada i Skupština usporavaju put ka EU

Svi rokovi koje su političari do sada isticali kao plan da Srbija stekne status kandidata za članstvo u EU pali su u vodu zbog toga što Vlada sporo priprema zakone, a Skupština ih još sporije usvaja. Od 51 evropskog zakona, koji su uslov za kandidaturu, usvojeno je svega devet, a realno je očekivati da se do kraja godine usvoji još samo jedan. Nije jasno ni da li će Skupština usvojiti novi poslovnik, dizajniran tako da evropski zakoni prolaze kroz ubrzanu i skraćenu proceduru.

Laki na obećanjima kada su nam još u maju predviđali mogućnost da Srbija do kraja godine dobije status kandidata, predstavnici vladajuće koalicije sada se pravdaju opstrukcijom opozicije i priznaju da će biti teško čak i sledeće godine ispuniti uslove za kandidaturu. Svih 42 zakona koji su uslov trebalo je usvojiti do kraja 2007, ali su umesto toga usledila obećanja da će ih parlament usvojiti tokom 2008. godine. Sada se cela procedura prebacuje na prvu polovinu 2009, kako bi Srbija postala kandidat za članstvo u EU do kraja naredne godine.

Izgovaranje na opstrukciju opozicije u Skupštini nije pravo opravdanje jer većina ovih zakona još nije prošla ni Vladu, jer ih ministarstva nisu završila.

Milica Delević, direktorka vladine Kancelarije za integracije sa EU, kaže za „Blic" da su Zakon o zaštiti konkurencije i Zakon o kontroli državne pomoći dva najznačajnija propisa koji nam otvaraju put za status kandidata sledeće godine. Bez njih ne može da počne od 1. januara sledeće godine ni primena prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU.

- Veoma je važno i sve ono što je Evropska komisija u svom godišnjem izveštaju izdvojila i naglasila da je od ključnog značaja. Pre svega, borba protiv korupcije, reforme u pravosuđu i nastavak ekonomskih reformi - kaže Delević za „Blic".

Na pitanje da oceni da li dosadašnji način i tempo rada Skupštine Srbije može da omogući usvajanje svih neophodnih zakona, potrebnih da uopšte dođemo u priliku da konkurišemo za status kandidata, Delević ističe da je značajan i kvalitet rada poslanika.

- Bilo bi dobro da rasprava o zakonskim rešenjima u Skupštini bude takva da dovede do kvalitetnijih zakonskih rešenja i da se kroz to ubrza i poboljša proces integracija - kaže Delević.

Laslo Varga, predsednik parlamentarnog Odbora za evropske integracije, objašnjava da se na dnevnom redu ove sednice nalazi predlog zakona o javnim nabavkama, dok se 12 zakona nalazi u skupštinskoj proceduri i uglavnom je reč o zakonima iz oblasti ekologije i poljoprivrede.

- Ostalih 29 zakona nalazi se u raznim fazama izrade. Od toga tri nacrta zakona čekaju da ih usvoji Vlada poput zakona o statistici, 14 je u završnoj fazi izrade (zakon o trgovini, o kontroli državne pomoći), a 12 zakona nalaze se u početnoj fazi pripreme (zakoni o poljoprivredi, bezbednosti železničkog saobraćaja). Znači, nijedan od njih nije ni došao do Skupštine - kaže Varga za „Blic".