Na kakvu pomoć mogu da računaju izbegličke porodice

Bežeći od jednog rata, sačekao ga je drugi. Saša Božić je 1992. iz Bosne i Hercegovine izbegao u Hrvatsku. Vrlo brzo i nju je morao da napusti. Kaže da je najveći deo imovine njegovih roditelja uništen. 

U Srbiji je 17 godina živeo kao podstanar. Kada je podigao kredit za izgradnju svog krova nad glavom, od države je tražio pomoć u građevinskom materijalu. Bio je odbijen, ali i uporan. Pet godina kasnije, uspeo je da dobije taj materijal i završi kuću, u kojoj danas živi sa suprugom i troje dece. Oboje su slabovidi i trenutno bez posla. 

"Nakon useljavanja kuća nije bila završena, sa kreditom nije mogla da se završi, petočlana porodica, deca, živeli smo, ali adaptirali smo deo po deo. Vlaga je bila najveći problem u kući i grejanje. Pomoć je došla od Komesarijata za izbeglice i raseljena lica u vrednosti od oko 5.000 evra u građevinskom materijalu", kaže Saša Božić, izbeglica iz Bosne i Hercegovine.

Troškovi građevinskog materijala i seoskih kuća za izbeglice pokrivaju se iz budžeta i donatorskim sredstvima, dok se stanovi i montažne kuće finansiraju isključivo donatorskim novcem, navode nadležni. Uprkos tome, u Srbiji nije malo izbeglica koje i posle više od dvadeset godina još čekaju stambeno rešenje.

"Očekujemo da ćemo u narednih nekoliko godina i poslednje izbegličke porodice biti stambeno zbrinutie trenutno ta brojka iznosi 7.000 izbegličkih porodica koje su u potrebi za trajnim stambenim rešenjem. Ono što treba znati jeste da je u toku veliki donatorski projekat, Regionalni stabeni program, i u ovom momentu opredeljeno je za Srbiju tim donatorskim novcem 123,4 miliona evra kojim će biti obezbeđeno oko 6.000 stambenih rešenja za isto toliko izbegličkih porodica", kaže Ivan Mišković iz Komesarijata za izbeglice i migracije.

Još jedno nerešeno pitanje jeste oteta i uništena imovina izbeglih iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Slovenije. Izveštaj o tome radi Savez Srba iz regiona na osnovu podataka koje su dobili od oko 11.000 izbegličkih porodica. Dokument će, kažu, predati ne samo državnom vrhu Srbije, već i najznačajnijim međunarodnim institucijama. Poručuju - bez dijaloga o tome, nema trajnog mira i stabilnosti na Zapadnom Balkanu.

Miodrag Linta iz Saveza Srba iz regiona očekuje da bi taj izveštaj trebalo da bude gotov u narednih mesec dana.

"Mi smo našim zemljacima jasno rekli da mi možemo samo da im obećamo da ćemo se boriti i da je ovo još jedan u nizu pokušaja da njihova prava, koja se nalaze faktički u nekim ladicama i fiokama, izvučemo na sto i da se o njima razgovara. Naravno mi ne možemo da obećamo niti da tvrdimo da ćemo u toj borbi uspeti", rekao je Linta.

Uspehu se nadaju i oni koji još žive u kolektivnim centrima. Njih je u Srbiji, uključujući Kosovo i Metohiju, oko 100.