Smeće – neiskorišćeni resurs Srbije

Požar na deponiji Vinča koji je ugašen tek posle 40 dana, još jedno je upozorenje da se za najveće smetlište na Balkanu mora naći trajno rešenje. To bi trebalo da bude izbor partnera po sistemu javno-privatnog partnerstva koji će postojeću deponiju zatvoriti i napraviti fabriku za pretvaranje otpada u toplotnu i električnu energiju. Ko će to biti znaće se 13. jula, najavljeno je iz Skupštine grada Beograda.

Procenjena vrednost investicije je 300 miliona evra, od čega je 100 miliona evra za zatvaranje i saniranje postojeće deponije gde je na 68 hektara smeće visine 40 metara. Tu će biti i postrojenje za reciklažu građevinskog otpada.

"Iz nje će biti izvučen sav deponijski gas koji će biti iskorišćen za proizvodnju energije, biće sređene sve procedne vode a postrojenje će biti kogenerativno i ono će iz otpada proizvoditi i električnu i toplotnu energiju", navodi Filip Abramović iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine Beograda.

Rešenje se traži i za regionalne deponije.

"Ideja je da se na našim regionalnim deponijama primeni najnapredniji metod razdvajanja otpada, dakle biće razdvajanja otpada, biće, ukoliko to struktura otpada dozvoli, proizvodnja energije. Mi ćemo ubeđivati lokalne samouprave da idemo i na razdvajanje otpada i po kućama", objašnjava ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan.

Dok se u najvećem broju svetskih metropola smeće odavno tretira kao resurs i prerađuje, u Vinči se decenijama samo odlaže otpad. Godišnje 600.000 tona.

"Ako gledamo da je to 30 odsto recikliranog otpada, onda možemo da dođemo da računice da Beograd godišnje 'sahranjuje' 20 miliona evra u deponiju i plus nanosi štetu životnoj sredini", navodi Siniša Mitrović iz Centra PKS za cirkularnu ekonomiju.

Ambasadorka UN-a za životnu sredinu Anđelka Mihajlov navodi da Beograd treba da proveri šta od nastalog otpada može da se iskoristi i reciklira.

"Ono što Beograd sada treba da uradi je da izabere opciju da se đubre koje se napravi u Beogradu prvo proveri i vidi šta je od toga resurs, da se reciklira, da se obradi i da samo ono što ne može nikako da se iskoristi ide na deponiju", objašnjava Mihajlova.

Umesto da se prerađuju, u fabrikama na deponijama završavaju i dragocene sirovine za industriju, kao što su metal, pet ambalaža, gume, plastika, staklo, stari papir, jer ne postoji organizovan sistem prikupljanja.

U Srbiji se prikupi svega trećina iskorišćenog papira. Ostatak umesto u namenskim kontejnerima završava u deponijama. Istovremeno, godišnje se da oko 10 miliona evra za uvoz starog papira.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.