Odobrena dodatna sredstva za protivgradnu zaštitu

Od početka godine grad je napravio štetu na 4.800 hektara poljoprivrednog zemljišta širom, kažu u Republičkom hidrometeorološkom zavodu. Iako godinama, kako tvrde, u svojim izveštajima upozoravaju Vladu na to da nema dovoljno protivgradnih raketa, ni dovoljno strelaca u pojedinim mestima, problem i dalje stoji.

Zoran Babić iz Sektora RHMZ za protivgradnu zaštitu kaže da je dobra vest to da je problem počeo da se rešava.

"RHMZ i lokalne samouprave su ukazale na stanje sa raketama i njihovom popunjenošću. Nadležno Ministarstvo poljoprivrede i ministar poljoprivrede su prepoznali problem, pre 10 dana odobrena su dodatna sredstva iz budžeta Republike Srbije, raspisali smo tender i u sredu ćemo ga završiti. Napravićemo novih 3.250 raketa", objasnio je Babić.

Ima poljoprivrednika koji se sami snalaze, kupuju protivgradne rakete. Pomažu im neke opštine iako je obaveza države da na vreme obezbedi efikasnu protivgradnu zaštitu, a Babić kaže da postoje informacije da će pokrajinska vlada pomoći u ovom problemu.

"Nadamo se da ćemo dobiti određenu količinu sredstava za nabavku raketa. Nadamo se da ćemo u ovoj godini i za pripremu naredne sezone obezbediti metodološki optimum, to je 12 raketa u prometu po jednoj protivgradnoj stanici", rekao je Babić.

Babić objašnjava da se problem desio 2010. godine kada su ostali bez magacinskih zaliha i u debalansu finansijskih sredstava i da od tada praktično nisu uspeli da obezbede magacinske zalihe.

"Od godine do godine se troše rakete, budžetska sredstva su na nivou na kome su mogla da budu i zato smo od 2011. imali pomoć lokalne samouprave a to treba posebno istaći. Ove godine do sada dobili smo 2.100 raketa", tvrdi Babić.

Govoreći o tome kada će poljoprivrednici moći da zaista da se oslone na protivgradnu zaštitu Srbije Babić je rekao da su naučne studije pokazale da se svaki dinar koji se ulaže u odbranu grada, kod nas vraća 14 puta.

"Ulaganje u preventivu zaštite od elementarne nepogode donosi korist državi. Ova metodologija nije čeličnog kišobrana, naša efikasnost je negde između 63 i 74 odsto", dodaje Babić.

Isitče da poljoprivrednici uvek mogu da se oslone na zaštitu, jer "da nije tako mi ne bismo to radili 50 godina".

"Činjenica jeste, zato što imaju poverenja u naš rad, da se lokalne samouprave, mesne zajednice da trude da odvoje sredstva jer imaju poverenja u našu efikasnost. Država ima sredstva koja raspolaže, imamo budžetsku stavku koja je nepromenjena sedam godina. Plate i svima nama u državnim organima su na istom nivou već dugi niz godina mi tu ne možemo da napravimo pomak, to je 4.000 din mesečno po strelcu", zaključio je Babić.

Dok država ne ojača sistem protivgradne zaštite, poljoprivrednicima ostaje da kao i do sada sa strepnjom gledaju u nebo.