Sve više dece džeparoša – kako ih vratiti na pravi put?

Ako u prevozu ili na ulici ostanete bez novčanika i mobilnog telefona, verovatnoća da ga je ukralo dete je čak 50 odsto. Deca koja se bave džeparenjem su, prema rečima stručnjaka, spretna i brza i uglavnom deluju u grupama.

"Neka lica prave zid, ometaju oštećene, a samo jedan ili dvoje su sposobni da ukradu. Među žrtvama se najčešće pojavljuju stariji sugrađani, zatim studenti i učenici dok su muškarci najmanje pogođeni ovim krivičnim delima", objašnjava šef odseka za suzbijanje sitnih krađa PU Beograd Aleksandar Mitrović.

Iako je reč o krivičnim delima, po zakonu, deca do 14 godina za njih ne mogu da odgovaraju. To, međutim, ne znači da mogu da kradu bez ikakvih posledica. Po privođenju, a na zahtev centra za socijalni rad, smeštaju se u neku od ustanova socijalne zaštite gde borave od šest meseci do dve godine. Samo u beogradskom zavodu za vaspitanje dece i omladine trenutno boravi 45 maloletnika.

"Granica se pomera, kradu već sa 6, 7 godina. Kod nas stižu od osme i devete godine. Uglavnom su dečaci, ima dece iz romskih poridica ali nisu dominantna. Učešće dece iz romskih porodica je možda samo 20 odsto", kaže Dragan Rolović iz Zavoda za vaspitanje dece i omladine Beograd.

Deca koja se bave krađom dobro su poznata policiji i drugim nadležnim organima. Ali, dešava se da nijedna mera ne može da ih spreči u krađi. Naročito kada ih na krivična dela podstiču roditelji.

"Jedan od najčešćih izvršilaca je 2003. godište, u oktobru puni 14, samo ove godine više desetina puta hapšen i po puštanju odmah nastavlja da krade", dodaje Mitrović.

Kako bi se vratila na pravi put, deci je potrebna dugoročna pomoć. Već 14 godina pružaju je u beogradskom zavodu. Sa ulice je sklonjeno 230 dečaka zahvaljujući programu koji traje do devet meseci.

"Radite sa njim bukvalno od nule, odnosno morate da obrišete sve što je dete doživelo jer nije otišlo na ulicu zato što želi i voli nego je bilo primorano. To dete morate da naučite osnovnim stvarima, kako da komunicira, šta su higijenske navike, da čita i piše", kaže Rolović.

Nakon programa samo pet odsto dece vratilo se starim navikama. Obično su krađe samo uvod u teža krivična dela zbog kojih mnogi završavaju u popravnom domu, a kasnije u zatvoru.