Kako stati na put lažnim vestima

Žrtve albanski civili, počinioci srpske snage - tako je sukob u selu Račak interpretirao Vilijem Voker. Zločin, međutim, nikada nije dokazan, niti se našao u presudama Haškog tribunala.

Ali se našao u najvećim zapadnim medijima i iskorišćen je kao povod za bombardovanje. Ozbiljne posledice imale su i kasnije netačne interpretacije zločina na Kosovu.

"Da su srpska deca odgovorna za davljenje albanske dece 2004. godine. Tada nam je spaljena Bogorodica Ljeviška i još srednjevekovnih crkava i manastira, proterani su ljudi, bilo je mrtvih. Vest je bila potpuno izmišljena i mi sada, ustvari, znamo da je to bio dogovor da se izvrši pritisak na Srbe", kaže novinarka Ljiljana Smajlović.

Da je lažna vest moćno oružje pokazao je i rat u Iraku - započet je posle, ispostavilo se, netačnih tvrdnji da Sadam Husein poseduje oružje za masovno uništenje. Danas su problem i onima koji su ih svojevremeno lansirali - Donald Tramp sukobio se sa medijima koji su njegovu pobedu povezivali sa ruskim uticajem.

"Videćemo to sve češće i češće da ljudi angažuju kompanije, ljude koji se isključivo bave proizvodnjom vesti koje nisu tačne. Razvojem interneta i društvenih mreža broj izvora je dramatično porastao. ", rekao je Rade Maroević, urednik sajta RTS-a.

Tako se, kod nas, od lokalnog medija, preko društvenih mreža, do portala čitane dnevne novine nedavno proširila vest da se tri nedelje posle samoubistva radnika "Goše", dogodilo još jedno. Ispostavilo se, netačna.

"Danas su glasine pristupačnije ljudima zbog društvenih medija i s jedne strane želje ljudi da poveruju u vest tog tipa i drugo delimično zbog neprofesionalnosti jer vesti poput te da su se ljudi obesili, da se ljudi ubijaju, to treba ipak proveriti pre nego što se objavi", kaže Maroević.

Na put senzacionalizmu i lažima, među prvima je stala Nemačka - do 50 miliona evra kažnjavaće onlajn medije koji takve sadržaje ne uklone. Fejsbuk gasi naloge koji šire lažne vesti, dok je osnivač Vikipedije pokrenuo portal sa tačnim i proverenim informacijama, u nadi da će suzbiti one druge.

Smajlovićeva kaže da neke lažne vesti moraju da se kažnjavaju i ističe da Amerikanci imaju prvi amandman - sloboda govora.

"Ali, čak i američki vrhovni sud će vam reći - ne možete vi u prepunom bioskopu da viknete - požar. Prvi amandman ne štiti tu vrstu slobode govora", rekla je Smajlovićeva.
Da ne može ni kod nas, pokazuju retki primeri. Tokom poplava 2012. zbog neistine o broju žrtava i širenja panike, MUP je priveo, a potom i podigao krivičnu prijavu protiv jedne osobe.