Ada Huja postaje izletište i stambeno-komercijalna zona

Glavni gradski urbanista Milutin Folić je rekao za Tanjug da, prema Generalnom planu Beograda, područje Ade Huje nije celo planirano za izletište, ali da veliki deo jeste.

Predviđeno je izmeštanje industrijske zone, kao što je to urađeno u okviru projekta "Beograd na vodi", kaže Folić i dodaje da će se na prostoru Ade Huje možda graditi i visoki objekti.

"To područje od preko 100 hektara uz reku jeste jedan od najvećih potencijala Beograda", kaže Folić najavljujući da će uskoro biti rešeno pitanje kanalizacije koja se izliva u rukavac iza Ade Huje.

Glavni urbanista Beograda objašnjava da će se na jednom delu Ade Huje, iza rukavca, nalaziti zelene površine, sportski sadržaji i deo koji će biti nalik na Adu Ciganliju, a preko špica Ade Huje je planirana i izgradnja mosta, nizvodno od sportskih sadržaja.

Folić navodi da je jedan od prvih koraka u sređivanju tog prostora rešavanje problema neprijatnih mirisa i da je gradska Direkcija za građevinsko zemljište predvidela da se kanalizacija preusmeri na veliki kolektor koji ide do Velikog Sela, gde se sada nalazi privremeno postrojenje za preradu otpadnih voda.

Palilulsko priobalje Ada Huje, koje na keju ima šetalište sa sportskim i dečjim sadržajima i ugostiteljskim objektima, nalazi se nizvodno od Pančevačkog mosta na samo četiri kilometra od centra Beograda.

Na Adi Huji se nalaze i najveća karting staza na Balkanu, zatim teren za odbojku na pesku, kao i tri teniska terena, dva sa šljakom i jedan betonski. Deo keja je uređen kao pristanište, a na jednom mestu se nalaze prilaz za brodove i putnike.

Ada Huja je okružena naseljima Karaburma, Rospi Ćuprija, Višnjička banja i Vilinim vodama na zapadu.

Prelepa zelena oaza Ada Huja je bila 1960. godine pretvorena u gradsku deponiju i godinama se na tom prostoru odlagalo smeće iz celog Beograda, dok deponija nije preseljena u Vinču.

Folić kaže da gradske vlasti i Urganistički zavod rade na tome da se nekadašnje industrijske zone u gradu polako pretvaraju u zone za stanovanje i komercijalu.

Najavio je da će u drugoj polovini godine biti raspisan urbanistički konkurs na kome će arhitekte i urbanisti moći moći da iznesu svoje viđenje kako treba da se urbanizuje taj deo grada, "da li će to biti objekti: pet plus četiri ili pet plus pet ili visoki objekti poput 'Beograda na vodi', kuda će proći glavne saobraćajnice i slično odnosno na koji način će taj deo Beograda sići na reku".

Reč je o razvoju lokacija po sličnom konceptu kao što slučaj sa "Beogradom na vodi", na primer, Bloka 18 i brodogradilišta, Ade Huje, Luke Beograd, Marine Dorćol...

Glavni urbanista i da će posle tog konkursa za Adu Huju biti završen plan detaljne regulacije, nakon čega će biti moguće razvijanje infrastrukture.

Na Adi Huji se i dalje obavlja istovar otpada i nalaze se ostaci propalih betonjerki, deponije peska i šljunka, stovarišta i fabrika papira.

Početkom 20. veka područje Ade Huje je bilo pokriveno vinogradima i bujnom vegetacijom kojima su pogodovali povoljni vetrovi, ali i prirodnim termalnim izvorima.

Višnjička banja je i dobila naziv po izvoru izvor lekovite sumporne vode na obali rukavca.

Rimljani su na tom prostoru gajili vinovu lozu i pravili prva javna kupatila lekovitih voda, a najveća keltska nekropola pronađena je iznad Ade Huje na Rospi Ćupriji.

Građanska inicijativa i ekološki pokret "Supernatural" 2011. godine započeo je projekat revitalizacije ekosistema Ade Huje, pa je 12 hektara na špicu Ade Huje pretvoreno u park koji je proglašen za jedan od 25 najboljih ekoloških projekata u Evropi.

Očišćeno je i obnovljeno zemljište, zasađeno više od 500 sadnica drveća, preko 2.000 biljaka i napravljeno pet vrtova.