Pregled štampe (11.11.2008.)

Dnevni listovi danas pišu o gasnom aranžmanu Rusije i Srbije, Euleksu, još jednoj potrazi ra Ratkom Mladićem, zasedanju Sabora SPC, privatnoj svojini u Srbiji, tajnim akcijama SAD u inostranstvu, Beogradu noću, ...

Počelo odbrojavanje za ugovor s Rusima

Dmitrij Mališev, savetnik predsedavajućeg borda „Gaspromnjefta", trebalo bi danas u Beogradu da se sastane sa srpskim zvaničnicima ne bi li konačno dogovorili satnicu potpisivanja kupoprodajnog ugovora za NIS, gradnju gasovoda „Južni tok" i završetak prvog podzemnog skladišta „Banatski Dvor", saznaje „Politika" iz izvora bliskih Vladi Srbije.

I pored svih spekulacija da bi verifikacija celog posla mogla biti odložena do daljeg, jer „Gasprom" zbog svetske ekonomske krize pomera rokove za početak gradnje „Južnog toka", sporazum će biti realizovan onako kako je to predviđeno međudržavnim sporazumom potpisanim u Moskvi i ratifikovanim u Narodnoj skupštini Srbije.

Dušan Mrakić, državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike, potvrdio je juče „Politici" da bi najkasnije do 15. decembra trebalo da bude potpisan i kupoprodajni ugovor za NIS, dogovoreno osnivanje zajedničkog preduzeća „Srbijagasa" i „Gasproma" o gradnji gasovoda, kao i završetak gradnje podzemnog skladišta „Banatski Dvor".

Upitan da li će u konačnoj verziji ugovora stajati neka klauzula koja će obavezati „Gasprom" da će graditi gasovod i kada Rusi kupe 51 odsto NIS-a za 400 miliona evra, Mrakić kaže da Srbija sama sebi pravi probleme, a ne ruska strana. I to time što već devet meseci kasni s početkom realizacije ovog velikog posla, budući da je aranžman potpisan još u januaru.

Na opasku da i ruski zvaničnici otvoreno najavljuju pomeranje rokova za gradnju „Južnog toka" zbog svetske ekonomske krize, i da bi Srbija, ipak, trebalo da traži neke garancije da će dobiti paralelan pravac snabdevanja plavim energentom, Mrakić kaže da će se ceo aranžman realizovati onako kako je i predviđeno.

- Javnost treba da zna da su u dosadašnjim pregovorima dogovoreni i bolji uslovi od onih koje predviđa sporazum. I to kako za kupoprodajni ugovor za NIS, tako i za „Banatski Dvor", kao i kapacitet gasovoda - tvrdi Mrakić, ali ne želi da precizira šta to konkretno znači.

On je dodao da će se posle potpisivanja ovog kupoprodajnog ugovora javnosti sve predočiti, naglašavajući da Srbija iz aranžmana s Rusima sigurno neće izaći oštećena. Naprotiv, zaključio je on.

Dušan Bajatović, direktor Javnog preduzeća „Srbijagas", potvrdio je takođe juče za naš list da veruje da će u finišu pregovora s Rusima naša zemlja izvući maksimum za „Južni tok" i „Banatski Dvor", čijim će završetkom Srbija moći da dobija dodatne količine gasa, izbegavajući penale mađarskom MOL-u za kupljeni a nepreuzeti gas.

Na pitanje, kada će se ugovarati nove količine gasa za narednu grejnu sezonu i pod kojim uslovima, budući da gasa ima samo do kraja ove godine, prvi čovek „Srbijagasa" kaže da očekuje svaki dan da otputuje u Moskvu kako bi dogovorio novi aranžman. Kakav će on biti, opet će zavisiti od rezultata istrage nadležnih. Ali, „to ne bi trebalo da utiče na buduće odnose s ruskim 'Gaspromom'". Ono što je najvažnije -gasa će tokom zime sigurno biti.

Bajatović naglašava i da bi zbog skoka kursa dolara cena gasa sada trebalo da bude veća za još oko 30 odsto, ali da to svakako neće dodatno opterećivati potrošače plavog energenta, jer je nafta pojeftinila. Međutim, vlada mora da pronađe način kako da pomogne „Srbijagasu" da ostane likvidan, a da gas tokom zime ne poskupljuje.

Tajni nalog SAD za vojne akcije u inostranstvu

Vojne akcije kakve su nedavno bile u Pakistanu i Siriji Amerikanci su izveli na osnovu tajnog naloga Bele kuće, izdatog još 2004. godine - da njihove snage mogu da napadaju uporišta Al Kaide i u zemljama s kojima ne ratuju. Takve „antiterorističke rezove", u kojima su učestvovale Jedinice za specijalne operacije, načinili su i u Somaliji, a naciljali su delove ukupno dvadesetak država, mahom na „proširenom Bliskom istoku", od kojih su zasad pomenuti samo još Saudijska Arabija, Jemen i „nekoliko zemalja Persijskog zaliva".

Postojanje dosad neobjavljenog dokumenta otkrio je danas ekskluzivno „Njujork tajms" pozivajući se na izjave nekolicine sadašnjih i bivših obaveštajnih funkcionera i administracije Džordža Buša. Dekret je predstavljao „evoluciju", dodaje se, u prethodno objavljenim smernicama za likvidaciju ili hvatanje Al Kaidinih pripadnika širom sveta.

Ozvaničen je, navodi se, posle odobrenja državnih vrhova da osumnjičene za terorizam CIA ispituje u tajnim zatvorima u inostranstvu, da bez sudske dozvole prisluškuje telefonske i internetske komunikacije... Donet je, nastavlja se, sa osnovnim ciljem da poveća efikasnost vojnih akcija izvan ratnih zona i skrati proces odlučivanja o takvim poduhvatima. Ipak je za svaku od misija ove vrste bilo potrebno i posebno odobrenje- ministra odbrane za intervencije u haotizovanoj Somaliji, a šefa države za udare po uporištima u savezničkom Pakistanu i „otpadničkoj" Siriji.

Inicijator proširenja antiterorističkih intervencija i na tlu zemalja s kojima Amerika nije u ratu dao je ondašnji šef Pentagona Donald Ramsfeld, a parafirao ga je predsednik Buš. Dolazilo je potom do prepiranja između političkih delova administracije, ministarstava odbrane i spoljnih poslova kao i CIA- zbog različitih procena o mogućnom reagovanju vlasti država čiji bi teritorijalni integritet i suverenitet bili povređeni.

Neslaganja su dovela do odustajanja od petnaestak planiranih intervencija. „Viši zvaničnici" su, naime, prosudili da bi bile „previše rizične, diplomatski eksplozivne ili da za njih nema dovoljno uverljivih podataka".

Najdelikatnijim se smatraju operacije u Pakistanu, koji ovde slovi za „ključnog saveznika u borbi protiv terorizma", ali i kao „nedovoljno efikasan partner, u čijim oblastima Al Kaida i talibani imaju baze odakle atakuju na Avganistan iz kojeg su oterani pre gotovo sedam godina". Bivši funkcioner CIA opisao je koordinaciju u jednoj od njih, izvedenu 2006. u regionu Badžaur: napad marinskih „foka" na tamošnje uporište osumnjičenih ovdašnji zvaničnici su pratili- iz Kontraterorističkog centra CIA, u virdžinijskom predgrađu Vašingtona, udaljenom od mesta događaja nekih 11.000 kilometara- gledajući snimke napravljene iz bespilotne letelice „predator".

Ovde se sluti da bi do atomske bombe u dogledno vreme mogao da dođe i njemu susedni Iran (kome se šalju optužbe za podršku šiitskim elementima u Iraku, kao i ekstremistima u Libanu i među Palestincima- ali prema njemu, navodi se, nisu dosad preduzimane akcije na osnovu pomenutog dekreta. Bio je podvrgnut samo „osmatranjima", na osnovu drugih tajnih direktiva.

U kampanji za predsedničke izbore- u kojima je prošlog utorka demokrata Barak Obama ubedljivo pobedio republikanca Džona Mekejna- često su se rasplamsavala pitanja rata, mira i nacionalne bezbednosti. U ovim nadgornjavanjima, novoizabrani predsednik se zalagao za oročavanje povlačenja trupa iz Iraka, a pojačavanje oružanih akcija u Avganistanu, po potrebi i u oblastima Pakistana, kako bi se dokrajčili talibani i Al Kaida.

Insajder se vraća na posao

Bivši radnik „Puteva Srbije" Goran Milošević, koji je prvi ukazao na postojanje „drumske mafije", posle tri godine od kada je otpušten s posla vraća se na svoje staro radno mesto, potvrđeno je „Politici"u kabinetu generalnog direktora ovog preduzeća Zorana Drobnjaka.
Posle serije tekstova objavljenih u našem listu u kojima smo ukazali na sudbinu Miloševića koji je prvi javno progovorio o malverzacijama sa naplatom putarine i čiji snimak krađe na naplatnim rampama je jedan od krunskih dokaza u procesu pred Specijalnim sudom, ispravljena je nepravda učinjena ovom insajderu.

Reagujući na vest da se vraća u svoju staru firmu, Milošević kaže za „Politiku" da je ovakav epilog njemu i njegovoj porodici vratio veru u pravdu. On je zahvalio povereniku za informacije i medijima što su nadležne podsećali na njegov problem.

Milošević je, da podsetimo, bez posla ostao početkom 2006. godine nakon što je pokušao da se izbori za stalno radno mesto posle šest godina rada na određeno vreme. Ubrzo je napravio i snimak na niškoj i beogradskoj naplatnoj rampi na kome se vide malverzacije sa karticama za naplatu putarine. Zahvaljujući pomoći poverenika za informacije Rodoljuba Šabića, posle mnogo peripetija, uspeo je da dobije listing za naplatu putarine koji sa njegovim snimkom predstavlja krunski dokaz protiv učesnika u krađi. Uoči glavnog pretresa taj snimak je nestao iz Specijalnog suda.

Dogovor do kraja nedelje

Ministri spoljnih poslova zemalja članica EU usvojili su u ponedeljak u Briselu zaključke u kojima se ističe zadovoljstvo tokom priprema koje će omogućiti Euleksu da započne svoju punu misiju početkom sledećeg meseca. Istovremeno, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana je naglasio da se nada dogovoru zainteresovanih strana "pre kraja ove nedelje".

- Savet je sa zadovoljstvom prihvatio pripreme u cilju misije Euleks, uključujući i razmeštanje osoblja koje je u toku, što će misiji omogućiti da počne sa sprovođenjem svog mandata početkom decembra 2008. - stoji doslovce u zaključcima koje je Savet ministara u ponedeljak usvojio.

Euleks je, dakle, spreman da započne svoj pun mandat od decembra, ali se eksplicitno ne navodi da će to tako i biti. Na pitanje "Novosti" dokle se stiglo u dijalogu sa vlastima Srbije i da li će Euleks, eventualno u decembru početi s radom čak i ako se ne postigne saglasnost, predsedavajući Saveta, francuski šef diplomatije Bernar Kušner potvrdio je važnost dogovora oko razmeštanja misije, ali nije insistirao da se to dogodi bez prethodnog dogovora.

- Potrebna je politička volja obe strane u cilju konstatacije da je misija Euleks neophodna, da će služiti miru, razvoju i razumevanju te dve zajednice. Nadam se pozitivnom i izuzetno dinamičnom razvoju koji će region voditi ka ulasku u EU - kazao je Kušner.

On je podvukao da "postoji dokument UN o šest tačaka, koji je trenutno prihvaćen od strane Beograda i da se čeka Priština" i naglasio da se pitanje "neutralnosti Euleksa ne postavlja".

- Razgovori su još u toku. Ali, misija Euleks je spremna, neophodna i treba je sprovesti. I veoma je čudno što joj se protivi strana kojoj trenutno najviše treba - kazao je Kušner.

Odgovarajući na isto pitanje, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana je izneo očekivanja o skorom dogovoru, još ove nedelje.

- UN pregovaraju s Beogradom i sa svim zainteresovanim stranama i nadam se da ćemo pre kraja ove nedelje biti spremni. Za sve je važno da se Euleks razmesti svuda, i da nastavimo da radimo na stabilnosti. Nadam se da će o tome biti postignut sporazum tokom predstojećih dana - istakao je Solana.

Ni Mladića, ni jataka

Po nalogu istražnog sudije Veća za ratne zločine u Beogradu Milana Dilparića, pripadnici Žandarmerije pretresli su u ponedeljak fabriku za proizvodnju PVC stolarije „Vujić", vlasnika Vidoja Vujića, biznismena iz Valjeva, kao i njegovu porodičnu kuću. Policija je tražila dokaze o boravku i skrivanju haškog begunca Ratka Mladića.

Kolona od sedam džipova policijskih specijalaca i pet automobila sa operativcima, stigli su u krug fabrike oko devet časova. U tom trenutku, vlasnik firme, krenuo je na službeni put, ali se vratio.

- Video sam da su skrenuli ka fabrici, pa sam automobil okrenuo i pošao za njima - ispričao je u ponedeljak uzbuđeno Vujić. - Kada sam stigao, inspektori su mi pokazali nalog za pretres. Tražili su dokaze da li je ovde boravio Ratko Mladić. I da nisu imali nalog, pustio bih policajce, jer nemam šta da krijem.

Specijalci naoružani dugim cevima i operativci podelili su se u dve grupe. Jedna ekipa je pretresala objekte „Vujića" u Novom naselju, dok je druga tragala za dokazima nedaleko odatle, u porodičnoj kući.

- Policajci su bili korektni - kaže Vujić. - Radnici u fabrici i službenici u kancelarijama nesmetano su obavljali svoj posao. Rekao sam inspektorima da Mladića nikad nisam ni sreo ni upoznao.

Posle skoro šest sati pretresa, žandarmi i operativci policije napustili su prvo Vujićevu kuću, a onda i fabrički krug. Onda su krug preduzeća zaposele brojne novinarske ekipe. Valjevski biznismen strpljivo je odgovarao na svako pitanje.

- Najviše ih je zanimao porodični album - ispričao je Vujić. - Pregledali su sve fotografije. Uzeli su 13 fotografija, na kojima su, pored ostalih, generali Nebojša Pavković, Dragoljub Ojdanić, Ninoslav Krstić, ali i Luka Karadžić i Momčilo Krajišnik. Uzeli su mi i mobilni telefon, koji koristim, kao i karticu.

"Rekao sam im da imaju pogrešne doušnike, jer general Mladić ovde nikada nije bio." Vujić kaže da nije bio iznenađen policijskom posetom. Već dva meseca traju finansijske kontrole poslovanja njegove firme. Nekako u isto vreme, dobio je i anonimno pismo sa pečatom Zagreba, u kom ga upozoravaju da mu se ovako nešto može dogoditi.

- U pismu stoji da mi se sve „pakuje" u Zagrebu, da odatle idu informacije da krijem haške optuženike i da ih finansijski pomažem - priča biznismen. - Odmah sam pismo dostavio Bezbednosno-informativnoj agenciji. I ovima što su došli da pretresaju pokazao sam upozorenje iz Hrvatske.

Čini se, ipak, da je policiju u ponedeljak mnogo više interesovalo poslovanje Kompanije „Vujić", sa firmom „Impak", čiji je vlasnik Darko Mladić, sin generala Ratka Mladića. Valjevsko preduzeće sa ovom beogradskom firmom sklopilo je ugovor vredan 800.000 dinara. Detaljno je „pročešljana" svaka stavka pomenutog ugovora. Nezvanično saznajemo, da je pretres usledio zbog mogućih tragova koji navodno ukazuju na finansijske pomagače najtraženijeg haškog optuženika.

- Sa generalima koji su na oduzetim fotografijama znam se dugo, snimljene su u raznim prilikama - kaže Vujić. - Ima slika iz lova, raznih druženja, slavlja...

Zbog svega što se u ponedeljak dogodilo, valjevski biznismen, koji osim fabrike PVC stolarije ima i pogon za flaširanje „Vujić vode" u Petnici kod Valjeva, najavio je tužbu protiv nadležnih. Tražiće, kaže, i obeštećenje.

Da ironija bude veća, tokom policijske akcije, u poslovnim prostorijama preduzeća bili su partneri iz Holandije. Sve što se desilo, tvrdi Vujić, svakako će naneti štetu njegovoj firmi.

- Pitali su me da li poznajem ljude koji znaju generala Ratka Mladića. Naravno da ih znam. Ali, ponavljam, njega nikada nisam sreo - kaže Vidoje Vujić.

Oni biraju patrijarha

Izbor novog, 45. po redu poglavara Srpske pravoslavne crkve najverovatnije će početi već u utorak ujutru, nakon što Sabor usvoji molbu patrijarha Pavla da ga, zbog zdravstvenog stanja, razreše odgovorne dužnosti. Kako „Blic" saznaje u Patrijaršiji, gde su smeštene sve vladike, većina je za to da redovni Sabor preraste u izborni.

Svi članovi Sabora, koji čine 45 eparhijskih i vikarnih episkopa, okupiće se  u Sabornoj crkvi u 6.30 sati da bi prisustvovali svetoj arhijerejskoj liturgiji. Po prvi put će arhijereji u Sabornoj crkvi pristupiti i prizivanju Duha svetoga, što je čin kojim počinje svaki Sabor, ali je do sada održavan u patrijaršijskoj kapeli Svetog Simeona Mirotočivog.

Oko devet sati vladike će iz Saborne crkve preći ulicu i ući u Patrijaršiju kroz glavna vrata, inače zatvorena. Samo vladike će tuda moći da uđu i popeće se na treći sprat, u salu u kojoj se uobičajeno održava Sabor. U ovu salu niko osim njih ne može ulaziti bez poziva dok traje Sabor, a i pristup u Patrijaršiju biće veoma restriktivan dok god zasedanje bude trajalo. Predviđeno je da vladike rade do 14 sati, kada će biti dvočasovna pauza za ručak, a zatim će nastaviti rad.

Sabor će, najverovatnije kao i majski, otvoriti mitropolit Amfilohije, koga je patrijarh Pavle odredio za svog zamenika, ali i kao najstariji član Sinoda. Međutim, ako Sabor preraste u izborni, predsedavanje će preuzeti ili mitropolit zagrebačko-ljubljanski Jovan ili vladika Lavrentije. Iako se dnevni red zasedanja koje počinje kao redovno ne zna unapred, izvesno je da će prva tačka biti ostavka patrijarha Pavla.

- Nema nikakvog razloga da se sumnja u želju patrijarha Pavla. On je uvek dobro Crkve stavljao ispred sebe i još pre dve godine izrazio želju da se povuče - rekao je za „Blic" episkop australijsko-novozelandski Irinej Dobrijević, koji je u Beograd, kao i većina episkopa iz dijaspore, stigao četiri dana pred zasedanje Sabora i u nedelju služio liturgiju u zemunskoj crkvi Svetog arhangela Gavrila.

Profesor Bogoslovskog fakulteta Radovan Bigović kaže za „Blic", takođe, da je svako dovođenje patrijarhove želje u pitanje bespotrebno i naglašava da nema nikakvog razloga da se odloži izbor novog patrijarha, jer Crkva ne može efikasno da funkcioniše i donosi važne odluke bez vrhovnog poglavara. Bigović smatra da Sabor ne bi trebalo da menja način izbora patrijarha i da bi i novog patrijarha trebalo birati žrebom, kao i prošli put.

O čemu će vladike odlučivati
- Da li usvojiti ostavku patrijarha Pavla?
- Izborni sabor sad ili u maju?
- Način izbora većinom ili žrebom?

Država na korak do još jednog greha

Vlast je na korak od ogrešenja o jedno od najsvetijih prava zapadnoevropske civilizacije - prava na privatnu svojinu. Nacrt zakona o javnoj svojini, koji je sve bliže skupštinskoj proceduri, potpuno zanemaruje činjenicu da država Srbija nije vratila imovinu prvobitnim vlasnicima, odnosno njihovim naslednicima.

Budući zakon trebalo bi za razliku od aktuelnog da bude u saglasnosti sa Ustavom i omogući jedinicima lokalne samouprave da raspolažu svojom imovinom. Dosadašnja praksa pokazala je da je visok stepen centralizacije bio nepremostiva prepreka opštinama u sprovođenju i najtrivijalnijih odluka. Gradski javni pravobranilac Strahinja Sekulić navodi u svojoj analizi povodom izrade nacrta ovog zakona jedan naizgled banalan primer:

„Lokalna samouprava višegodišnjim dužnicima zakupnine za poslovni prostor ne može otkazati ugovor bez saglasnosti Direkcije za imovinu Republike Srbije". Posledice mogu biti nesagledive, a u suprotnom, decentralizacija i jačanje lokalne samouprave omogućuju mnogo brži priliv investicija koje su motor sveukupnog razvoja.

Smisao donošenja zakona je nesumnjivo pozitivan i višestruk, ali dolazi u trenutku kada nove članice Evropske unije iza sebe imaju rešen problem nacionalizovane imovine. A upravo je ogroman procenat nacionalizovane imovine predmet ovog zakona. Lokalnoj samoupravi država treba da vrati ono što ni njoj ne pripada. Kako tajkunizacija i korupcija izjedaju Srbiju godinama, većini je očigledno. Mnogi zakoni su mrtvo slovo na papiru.

Tako se ponovo aktuelizovalo pitanje denacionalizacije koja, nažalost, nije započeta. Ako nepravedno oduzeta imovina ne bude vraćena ranijim vlasnicima, Srbija nema nikakvu perspektivu u EU jer se u odnosu prema privatnoj svojini ogleda suštinski odnos vlasti prema njenim građanima i osnovnim ljudskim pravima. Denacionalizacija bi trebalo da se sprovede vraćanjem nepokretnosti u naturalnom obliku, a tamo gde to nije moguće bila bi ponuđena nepokretnost, koja bi po ukupnoj vrednosti odgovarala oduzetoj. Ako i to ne bi bilo moguće išlo bi se na kompenzaciju u obveznicama ili gotovini (za građane starije od 65 godina).

Ako do sada ništa nije urađeno na ispravljanju jedne od najvećih istorijskih nepravdi u novijoj istoriji Srbije, nameće se zaključak da postoji vrlo realna opasnost da će opštine, kao vlasnici ove imovine, moći sa njom da raspolažu kako hoće. Apsurdno je da mogu da je ustupe nekom drugom na korišćenje ako ta imovina ima starog vlasnika.

Mile Antić, koordinator Mreže za restituciju, kaže za „Blic" da je glavna primedba na nacrt zakona što pokušava da ignoriše činjenicu da je glavni predmet zakona oduzeta imovina.

Na poslednjem skupu povodom javne rasprave o nacrtu zakona o javnoj svojini državni sekretar u Ministarstvu finansija Slobodan Ilić rekao je da je primedba građana koji imaju potraživanja nacionalizovane imovine „jedna od najbitnijih stvari".

Ralf Fajns u noćnom provodu u Beogradu

Britanski glumac Ralf Fajns poslednjih nekoliko dana boravi u Beogradu tražeći lokacije na kojima će snimati novi film „Koriolan". Za vikend je posetio italijansko-francuski restoran „Pietro dell'Oro" u vlasništvu Dejana Stankovića, gde se odlično proveo, te se nakon večere potpisao na zidu gde se već nalaze brojni autogrami poznatih.

Ralf Fajns je uživao u gastronomskim pikanterijama u poznatom restoranu, a šef kuhinje Lorenco Batistela sa velikim zadovoljstvom pripremio je za glumca brancin aiffel. Fajns je uživajući u jelu, ćaskao sa prijateljima i gustirao belo vino „chablis grand cru", te mu je kao poslastica poslužen bogato aranžiran voćni tanjir. Zvezda poznatih filmova kao što su „Engleski pacijent" i „Šindlerova lista" svojim prijatnim ponašanjem oduševio je čitavo osoblje.

- Uživao sam spremajući jela za ovako veliku zvezdu, to je zaista velika čast. Impresioniran sam Ralfovim spontanim ponašanjem koje nije odavalo utisak da je u restoranu velika holivudska zvezda - rekao je italijanski kuvar Batistela.

Posle večere, odlično raspoloženi Fajns se uz osmeh potpisao na zid i ostavio dobar utisak na osoblje u restoranu „Pietro dell'Oro".

- Prezadovoljan sam uslugom i mislim da ovaj restoran odiše predivnom atmosferom i prijatnim ambijentom - rekao je poznati glumac izlazeći iz restorana, a kao uspomena ostao je njegov autogram na zidu gde se već nalaze potpisi Novaka Đokovića, Dejana Stankovića, Duška Tošića, Ace Lukasa i drugih.

Britanski glumac Ralf Fajns posetiće „Beogradsku arenu" kao još jednu moguću lokaciju za snimanja novog filma.