Pregled štampe (30. 10. 2009.)

Vreme je za kandidaturu

Ministar spoljnih poslova Italije Franko Fratini izjavio je da je "došao trenutak" da Srbija podnese kandidaturu za članstvo u EU i ocenio da bi Prelazni sporazum trebalo da bude odleđen, bez obzira na protivljenje Holandije.

"Mislim da treba odblokirati Prelazni trgovinski sporazum između EU i Srbije, i pored protivljenja Holandije. Treba priznati napredak koji je Srbija ostvarila takođe i u domenu saradnje s Međunarodnim sudom za bivšu Jugoslaviju u Hagu", rekao je Fratini za "Novosti".

On je istakao da će Italija "ohrabriti Srbiju da podnese aplikaciju za članstvo u EU".

Šef italijanske diplomatije smatra "da bi srpsko pitanje trebalo da napreduje mnogo bolje, nego što je to trenutno slučaj".

"Znam da švedsko predsedništvo upravo, veoma snažno i veoma naporno, radi na tome. I, što se toga tiče, imaju potpunu političku podršku Italije", rekao je Fratini.

"Za nekoliko nedelja biće održan međuvladin samit između Italije i Srbije u Rimu, na kojem ćemo s predsednikom Borisom Tadićem moći da razgovaramo i o ovoj temi", kazao je Fratini.

Može li SSP biti primenjen bez Holandije

Ukoliko Holandija ne odstupi od stava da haški optuženici moraju biti u Hagu pre nego što EU da „zeleno svetlo" za primenu Prelaznog trgovinskog sporazuma, taj sporazum ne može biti odmrznut, ali možda postoje neke drugi načini da Srbija nastavi proces evrointegracija. „Alternativa odmrzavanju SSP-a ne postoji. Jedino što EU može jeste da kažu da taj sporazum Holandija ne primenjuje", kaže, za „Politiku" dr Ana Trbović, sa Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju u Beogradu, koja je ranije bila na čelu vladine kancelarije za pridruživanje EU.  Na pitanje da li se dosad nešto slično dogodilo, Trbovićeva odgovara: „Ne, ali je prvi put napravljen presedan i kada je nešto zamrznuto u trenutku kada je potpisano."

Izvor blizak Evropskoj komisiji u Briselu je „Politici" rekao da se neke odredbe ugovora, ali manji deo njih, mogu primenjivati na bilateralnoj osnovi, ali naglašava da je suština ugovora zajedničko evropsko tržište. Zbog toga, prema mišljenju ovog sagovornika, nije realno očekivati da će države EU primeniti ovaj model deblokade Prelaznog sporazuma i ratifikacije SSP-a.

„To je takođe i pitanje solidarnosti. Da li je solidarnost sa Srbijom tako velika da će izolovati Holandiju koja se protivi primeni Prelaznog sporazuma. Ne znam", kaže izvor u EK. On dodaje da je Priština uspostavila bilateralne veze sa državama EU koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, ali da ne može  institucionalno da se poveže sa Briselom jer nema priznanja od strane svih država. „Na bilateralnom nivou Kosovo, međutim, ima ugovore sa nekim članicama, kao sa Nemačkom, o povratku nelegalnih kosovskih iseljenika", objašnjava on.

U poslednjih nekoliko dana je, inače, pojačan pritisak na Holandiju da popusti. Pored Evropske komisije i Švedske, koja predsedava Uniji, i Francuska, Velika Britanija i Italija su se založile za odmrzavanje SSP-a. Prema nekim medijskim izveštajima, i Sjedinjene Američke Države će nastojati da „objektivno prezentuju Holandiji napore Srbije" kako bi od nje konačno dobili pozitivni signal za deblokadu SSP.

Holandija za sada ne popušta. „Nismo mi prava adresa za pitanja o deblokadi Prelaznog sporazuma, pitajte Beograd da li je ostvario punu saradnju sa tribunalom", istakli su za „Politiku" u kabinetu šefa diplomatije Maksima Ferhagena. U Holandiji su izbori naredne godine. Ne treba, takođe, zaboraviti na to da je prošle godine SSP potpisan nakon što je Holandija napravila ustupak, uz uslov da se taj dokument ne primenjuje dok ne bude pozitivnog izveštaja haškog tužioca.

„Fijat" donosi posao za 14.000 radnika

U sedištu kompanije „Fijat" u ponedeljak biće doneta odluka da li će u Kragujevcu proizvoditi mali gradski automobil A klase, ili porodični auto B klase. Automobil će u svakom slučaju biti namenjen svetskom tržištu i proizvodiće se u seriji od najmanje 200.000 komada godišnje. Na odluku o modelu uticaće ekonomska analiza i potreba tržišta.

Kako je za „Blic" izjavio koordinator projekta države Srbije sa „Fijatom" Nebojša Zdravković, „novo vozilo će u svakom slučaju biti pravljeno po najmodernijoj tehnologiji", a biće promovisano javnosti 13. novembra u Torinu, pred najvišom delegacijom države Srbije.

- Kako god da kompanija „Fijat" odluči, znamo da će u fabrici automobila, na proizvodnji novog modela, biti zaposleno najmanje 2.433 radnika. Instalacija nove opreme će uskoro da započne, jer „Fijat" planira da započne proizvodnju novog modela, koji treba da bude sofisticiran automobil namenjen globalnom tržištu, u toku 2011. godine. Prvih 100 miliona evra biće uloženo narednih dana, i ta suma će biti višestruko uvećana do početka nove proizvodnje - kaže Zdravković.

Skandalozno: Vladan Lukić podržava huligane!

Predsednik Crvene zvezde Vladan Lukić na utakmici u Novom Pazaru pojavio se u dukserici koja veliča huligane i nasilje! Slučajno ili namerno, prvi čovek crveno-belih nosio je duks sa natpisom „Dok se Zemlja oko Sunca kreće...", što su početni stihovi pesme koja se nastavlja sa „Zvezdini se huligani umiriti neće, zveče štangle, palice i lanci, evo idu Zvezdini ludaci..."

Ipak, u razgovoru za Press Lukić tvrdi da nije imao nameru da pruža podršku huliganima, već igračima na terenu i pravim navijačima Crvene zvezde. On kaže da je poenta u tome što „delije" nisu bile uz ekipu u Novom Pazaru, pa je on odlučio da ih podrži na obučen u navijačka obeležja.

- Osim što sam predsednik kluba, ja sam i veliki navijač Crvene zvezde, kao i ostatak aktuelne uprave u Ljutice Bogdana. Svaku utakmicu kojoj prisustvujemo gledamo sa nekim od klupskih obeležja. Nekada je to šal, nekada kapa, a nekada dukserica, i tako je bilo i u Novom Pazaru - priča prvi čovek na „Marakani".

„Delije" su, posle mnogo peripetija i odluke Crvene zvezde da ne prodaje karte za utakmicu osmine finala Lav Kupa Srbije protiv Novog Pazara, odlučile da ne idu na utakmicu. Gradske vlasti su najavile da neće puštati u grad navijače bez karata, te je njihova odluka potpuno razumljiva. Lukić tvrdi da je noseći pomenutu duksericu pre svega hteo da da do znanja igračima na terenu da imaju podršku, iako su najvatrenije pristalice ostale u Beogradu.

- Navijačka obeležja su legitiman način navijanja i simbolizuju pripadnost klubu. Želeo sam da dam do znanja prvotimcima koji su igrali pred osam hiljada protivničkih navijača da i za njih neko navija i da imaju podršku i u momentu kada nema „delija" na tribinama. Ako neko želi drugačije da prikaže čitavu priču, slobodno neka čini to, naravno, prema svojoj savesti - izričit je bio Vladan Lukić.