Čuvari Čegra, pričom kroz srpsku istoriju

Od ranog jutra do kasne večeri, 365 dana u godini, Markovići su na Čegru. Održavaju dva hektara kompleksa i posetioce, koji ovde dolaze iz svih krajeva sveta, vode pričom kroz srpsku istoriju.

Srđan Marković kaže da su najčešća pitanja turista – kada je podignut spomenik i kada je podignuta kula, iz kog su doba topovi.

"Mi kažemo da su to topovi iz Cerske bitke jer se ovde ratovalo drvenim trešnjevim topovima", rekao je Marković.

Čika Sele, kako najčešće zovu 71-godišnjeg Selimira Markovića, godinama besedi o važnom istorijskom događaju u Prvom srpskom ustanku. Ove godine na Čegru dočekaće šestohiljaditog gosta.

"Trudim se da stil besede bude zanimljiv detetu koje dođe ovde, da bude edukativan i da ono ponese neki utisak kada pođe, a trudim se i da podignem patriotizam kod srpske dece, to mi je cilj", kaže Sele Marković.

Milica, Ana i Lazar su treća generacija čuvara Čegra. Pomažu u svim poslovima, uspevajući, kažu, da ih usklade sa školskim obavezama.

"Tokom leta moj zadatak je da ljude ovde dočekujem u narodnoj nošnji sa pogačom. Gosti vole da se fotografišu sa mnom, pa nam kasnije šalju te fotografije. Upisala sam Turističku školu i mislim da će mi znanje pomoći i da ću ostati ovde", kaže Milica Marković.

Čika Sele je za 30 godina volonterskog rada na Čegru napisao knjigu koju je put sveta ponelo 93.000 ljudi, uglavnom onih koji znaju ćirilicu. Njegov sin od gradske opštine Pantelej od nedavno prima mesečnu nadoknadu od 18.000 dinara, za održavanje ovog prostora.

A kada dođete na Čegar od porodice Marković čućete nešto što ne možete da nađete u istorijskim knjigama – da je spomenik na Čegru 1877. podigla dinastija Obrenović, a da je kulu, pola veka kasnije, sagradila dinastija Krađorđević.