Manji broj pomilovanih u Srbiji nego prošle godine

Put molbi nije jednostavan, od uprave zatvora, preko prvostepenog suda koji je doneo presudu, pa do ministarstva pravde i, na kraju, predsednika, koji odlučuje hoće li i zbog čega primeniti taj jedinstveni akt milosrđa. U poslednje dve godine, sve je manje pomilovanih.

Vučko Manojlović već četiri godine čeka na pomilovanje. Najpoznatiji zatvorenik u Srbiji, svetski je rekorder po vremenu čekanja na izvršenje smrtne kazne. Na smrt je bio osuđen zbog ubistva zamenika leskovačkog tužioca, koji je vodio slučaj silovanja za koje je on, kako tvrdi, nepravedno osuđen. Manojlović je skoro 18 godina svakodnevno očekivao da će ga streljati, od toga više od 4 godine bio je u samici, u okovima.  Po ukidanju smrtne kazne, tadašnji predsednik Srbije, Milutin Milutinović, po službenoj dužnosti pomilovao je i Milutinovića, pa mu je kazna preinačena na 40 godina zatvora. Sada ima status slobodnjaka, uzoran je zatvorenik i jedini osuđenik koga je posetio patrijarh Pavle. Ovo je prvi put da on zahteva da bude pomilovan a kako odgovora iz Predsedništva još nema, Manojlović je potpisao tužbu protiv predsednika Srbije Borisa Tadića, koju je podnelo jedno leskovačka nevladina organizacija.

Manojlović je i jedini osuđenik na smrt, na teritoriji bivše Jugoslavije, koji nije pomilovan, a kako nam je rekao smatra da je dokazao da mu je mesto na slobodi.

"Ako sam takav, tolike godine kako treba da provedem ovo malo života što mi je ostalo, ovde ili na slobodi, a od onih od kojih to zavisi očekujem da pokažu malo, kako bih to rekao, džentlmenstva, dosta je bilo robije", rekao je za RTS Manojlović.

Ove godine, u Predsedništvo je stiglo 215 molbi. Pomilovanje uglavnom traže zatvorenici osuđeni za ubistva, krađe i nezakonito držanje oružja. Molbu mogu da podnesu lično, preko zastupnika, srodnika, ali to može da učini i ministar pravde po službenoj dužnosti.

Zlatko Nikolić, kriminolog, smatra da je pomilovanje mera koju treba primenjivati ali ne suviše često. On tvrdi da je jedna od prepreka u resocijalizaciji zatvorenika neopravdano nepoverenje okoline.

"Pomilovani retko kada ponavljaju zločin jer osećaju da su u obavezi posle pomilovanja, pogledajte samo dnevne novine", kaže Nikolić, "tu nećete naći nijednog pomilovanog."

Komisija za pomilovanja razmatra okolnosti izvršenja krivičnog dela, kako se zatvorenik vladao tokom izdržavanja kazne i da li se kaje zbog zločina koji je počinio.
Predsednik Okružnog suda u Nišu Danilo Nikolić smatra da kad se odbije molba osuđenika, sudijama je to potvrda njihove odluke i odnosno potvrda da su dobro shvatili težine i posledica krivičnog dela koje je osuđenik počinio, a kada dođe do pomilovanja, smatra Nikolić, to na sudije može delovati destimulativno.

Predsednik, prema zakonu o pomilovanju, nema rok u kom mora da pregleda žalbe, ali je u obavezi da ih sve razmotri.
Po pravilu odbijaju se molbe zatvorenika koji još nisu počeli da izdržavaju kaznu, koji su više puta ponovili neko krivično delo ili na primer ukoliko su već na uslovnom otpustu. Kako su nam rekli u Predsedništvu od prošle godine razmatrano je manje molbi jer je manje zahteva osuđenika i podneto predsedniku Srbije.