Pregled štampe (1.11.2008.)

Beogradski dnevni listovi pišu o ekonomiji, Euleksu, predmetima u Međunarodnom sudu pravde u Hagu koji se odnose na Srbiju, slučaju "Pukanić", ...

Još sedam hiljada dinara uz platu

Od 1. januara 2009. godine svi zaposleni u Srbiji, a ne samo dosadašnji potpisnici Opšteg kolektivnog ugovora, trebalo bi mesečno da dobijaju uz lični dohodak i dodatnu sumu na ime toplog obroka od 15 odsto prosečne mesečne zarade i na ime regresa 75 odsto od prosečne zarade u privredi Srbije. To znači da će prosečna mesečna zarada biti veća za oko 7.000 dinara.

To su juče na konferenciji za novinare u Vladi Srbije saopštili Snežana Lakićević-Stojačić, državni sekretar u Ministarstvu rada i socijalne politike, Stevan Avramović, predsednik Unije poslodavaca, Ljubisav Orgović, predsednik Samostalnih sindikata Srbije, i Branislav Čanak, predsednik sindikata Nezavisnost.

Postignuti dogovor postaće važeći tek uz potpis Rasima Ljajića, ministra za rad i socijalnu politiku koji se očekuje u ponedeljak.

Posle 27 sednica i nekoliko godina pregovaranja svi zaposleni će tek 1. januara u svom džepu osetiti važnost ovog aneksa. Pitanje je koliko bi mogla svetska recesija i privredne turbulencije da utiču na realizaciju postignutog dogovora, ali se ovim činom zaposlenima u Srbiji pokazali da predlozi izneti na konvenciji sindikata Nezavisnost održanoj 29. aprila ove godine nisu bili lažna predizborna obećanja, istaknuto je juče u Vladi Srbije.

Prošireno dejstvo Opšteg kolektivnog ugovora znači da taj dokument važi u svim preduzećima, uključujući i ona koja se finansiraju iz budžeta Srbije. Novi aneks uz Opšti kolektivni ugovor bi trebalo da bude potpisan u ponedeljak, 3. novembra.

Ako bude spora biće i srpske protivtužbe

Ukoliko Međunarodni sud pravde u Hagu 18. novembra saopšti da nije nadležan za tužbu koju je Hrvatska pokrenula protiv Srbije za navodni genocid, značiće to i definitivno okončanje sporova među bivšim jugoslovenskim republikama. Ako pak petnaestočlano sudsko veće kojem predsedava Britanka Rozalin Higins većinom glasova odluči da je sud UN ipak nadležan za ovaj spor, pred dve države je dugotrajni proces koji bi, kako kažu pravni stručnjaci, mogao da počne tek za dve do tri godine.

Ovakav rasplet, kako su to najavili zastupnici Srbije pred MSP-om, doveo bi i do podizanja srpske protivtužbe za šta se naša strana priprema nekoliko godina.

Hrvatska je, da podsetimo, 1999. godine sudu u Hagu podnela tužbu protiv tadašnje Savezne Republike Jugoslavije za navodni genocid počinjen na njenoj teritoriji od 1991. do 1995. godine. U njoj se tvrdi da je zvanični Beograd odgovoran za „etničko čišćenje" hrvatskih građana kao „oblik genocida", zato što je direktno kontrolisao aktivnosti svojih oružanih snaga, obaveštajnih agenata i raznih paravojnih odreda koji su počinili zločine na teritoriji Hrvatske, pre svega, u Vukovaru, regionu Knina, istočne i zapadne Slavonije i Dalmacije.

U tužbi, između ostalog, piše i da su tokom četiri godine ubijene 10.572 osobe dok je više od sedam hiljada bilo zatočeno u logorima. Zbog svega toga, Hrvatska traži da Međunarodni sud pravde proglasi Srbiju krivom za kršenje Konvencije o genocidu i naloži joj da kazni sve počinioce, Hrvatskoj vrati kulturna dobra i plati ratnu štetu u iznosu koji bi utvrdio sud.

Tokom preliminarne rasprave koja je pred sudom u Hagu održana krajem maja ove godine, zastupnici Srbije osporavali su nadležnost ove sudske instance jer u vreme podnošenja tužbe 1999. godine tadašnja SRJ nije bila članica UN niti potpisnica Konvencije o genocidu, što je preduslov za nadležnost Međunarodnog suda pravde. SRJ je, inače, ponovo primljena u UN 1. novembra 2000. godine, a Konvenciju o genocidu potpisala je godinu dana kasnije. Hrvatski zastupnici su, s druge strane, kao glavni argument isticali činjenicu da se ovaj sud proglasio nadležnim 1996. godine po tužbi koju je Bosna i Hercegovina podigla protiv Srbije takođe za genocid.

Injekcija dinaru

Narodna banka Srbije podigla je referentnu kamatnu stopu sa 15,75 na 17,75 odsto. Ovaj značajan "skok" za čak dva procentna poena, bio je, po mišljenju ekonomista, donekle očekivan. Jer, ovo je instrument kojim se reaguje na smirivanje inflacije i jačanje dinara.

- Za ovaj potez NBS postoje dva razloga. Prvo, dinar je dosta oslabio prethodnih dana, a drugo, inflacija je i dalje velika - objašnjava za "Novosti" Duško Vasiljević, istraživač Centra za visoke ekonomske studije (CEVES).

Cela priča je, po njegovim rečima, izazvana aktuelnom finansijskom krizom.

- Postoje dve grupe zemalja - pojašnjava Vasiljević. - U prvoj su SAD, Velika Britanija i zemlje EU, u kojima je glavni problem smanjenje privrednog rasta i preteća recesija. Ove zemlje na krizu reaguju smanjivanjem kamatne stope, kako bi stimulisale privredni rast.

U drugoj grupi zemalja, u koju spada i Srbija, osnovni problem nije pad privrednog rasta. Iako je usporavanje rasta neminovno i za nas i za ostale države u ovoj grupi.

U drugoj grupi zemalja, u koju spada i Srbija, osnovni problem nije pad privrednog rasta. Iako je usporavanje rasta neminovno i za nas i za ostale države u ovoj grupi.

- Glavni problem u ovim zemljama je kurs nacionalne valute i inflacija - kaže Vasiljević, navodeći primere Mađarske koja je podigla svoju kamatnu stopu za tri procentna poena i Islanda koji je stopu uvećao za čak šest procentnih poena. Tako dolazimo i do Srbije.

Novi podaci o inflaciji kazuju da je ona ponovo visoka, pogotovo bazna, koja je "u nadležnosti" NBS. Stoga je ovaj potez centralne banke bio očekivan, i to sa ciljem ojačanja dinara. Na ovaj način je NBS učinila privlačnijim svoje zapise, na koje sada bankama nudi višu kamatnu stopu, od 17,75 odsto.

Euleks čeka na red

Da li će misija Euleks sledećeg petka biti tema na sednici Saveta bezbednosti, zvanično se - ne zna. Iz kancelarije generalnog sekretara u petak je rečeno da je neizvesno kada će tema raspoređivanja misije Euleks dospeti na dnevni red, pošto još nije objavljen novembarski plan rada Saveta bezbednosti, kojem ovog meseca predsedava Kostarika.

Razgovori koji se danima unazad vode na relaciji Beograd-Brisel-Njujork o međunarodnom prisustvu na KiM, nastaviće se i sledeće nedelje, a kako se nezvanično može čuti, upravo od toka te diskusije koja se vodi daleko od očiju javnosti, zavisi o čemu će se konkretno pričati na sednici SB. Epilog tih razgovora uticaće i na odluku ko će se u ime Beograda obratiti Savetu bezbednosti sledećeg petka.

Do sada su to činili predsednik Srbije ili ministar spoljnih poslova. Ni iz kabineta predsednika, ni iz kabineta ministra, međutim, najave puta na sednicu SB, zasad - nema.

Ono što, svakako, treba očekivati jeste da Ban Ki Mun sledećeg petka predstavi redovan izveštaj o primeni Rezolucije 1244, što je obavezan da uradi. Vrlo je verovatno, međutim, da će se Ban Ki Mun tom prilikom dotaći rekonfiguracije Unmika. Jer, u svom izveštaju iz juna on je ocenio da se ciljevi UN na Kosmetu najbolje mogu ostvariti kroz pojačanu operativnu ulogu EU u oblasti vladavine prava, a pod pokroviteljstvom UN.

Pre nego što je u četvrtak krenuo u Njujork na sastanke sa predstavnicima Generalnog sekretarijata UN i zemalja članica SB, šef diplomatije Vuk Jeremić rekao je da će Beograd podržati rekonfiguraciju međunarodnog civilnog prisustva na Kosovu uz uslove: da to bude u skladu s Rezolucijom 1244, da misija bude "statusno neutralna" i da se ne primenjuje plan Martija Ahtisarija.

- Na papiru se nalazi predlog koji ne zadire u suverenitet i teritorijalni integritet Srbije i koji garantuje statusnu neutralnost međunarodnog civilnog prisustva. Postoji veliki otpor nekih zemalja usvajanju takvog izveštaja. Beograd podržava takav izveštaj, ukoliko on bude predstavljen SB. Ukoliko bilo šta drugo bude predstavljeno, Beograd će se usprotiviti - rekao je Jeremić.

Ukoliko bi se Euleks, konkretno, pojavio kao jedna od tema diskusije zasedanja u petak, kako trenutno stvari stoje, u Beogradu se ne očekuje da se tog istog dana donese i konačna odluka o raspoređivanju misije na KiM.

Eksploziv postavio čovek iz Srbije

Željko Milovanović zvani Crveni Vetar, bivši pripadnik JSO, i Bojan Gudurić (27) iz Novog Sada, pripadnik razbojničke grupe kojoj se sudilo pred Specijalnim sudom - dvojica su osumnjičenih izvršilaca atentata na Ivu Pukanića i Nike Franića, za kojima je hrvatska policija raspisala potragu, saznaje „Blic".

Hrvatska policija u petak je saopštila da je zbog ubistva Pukanića krivična prijava podneta protiv pet osoba.

- Trojica su državljani Hrvatske, jedan je državljanin Srbije dok peti osumnjičeni ima dvojno državljanstvo Hrvatske i BiH. Od njih petorice, trojica su privedena istražnom sudiji u Zagrebu, dok je za dvojicom raspisana poternica - izjavio je Krunoslav Borovec iz hrvatske policije. On nije želeo da navede imena osumnjičenih mada je u javnosti od srede poznato da su zbog ubistva Pukanića i Franjića uhapšeni Robert Matanić, njegov brat Luka i Amir Mafalani, državljani Hrvatske. Osumnjičeni begunac Gudurić državljanin je Srbije, dok Milovanović ima državljanstvo Hrvatske i BiH.

Milovanović je srpskoj javnosti postao poznat 2003. godine, kada je opljačkao „Delta banku" u Beogradu, iz koje je s Milošem Peruničićem ukrao milion i po dinara. Uhapšen je, ali je septembra sledeće godine, dok je sprovođen na suđenje, skočio s prozora toaleta beogradske Palate pravde i pobegao. Za vreme „skrivanja" nastavio je s pljačkama. Sa Zoranom Ristićem (40) iz Bajmoka i Miroljubom Kočićem (32) iz Sombora 24. maja 2005. godine opljačkao je novac namenjen pošti u Beočinu.

U toku pljačke iznenadila ih je policija. Pucali su na pripadnike MUP-a, koji su uzvratili i Milovanovića ranili u genitalije. Iako ranjen, uspeo je da pobegne i domogne se Tuzle, gde je ubrzo uhapšen, i po nalogu Suda BiH prebačen u zatvor na Kuli. I odatle je uspeo da pobegne, izvesno vreme se krio ali je od potrage srpske policije ostao zaštićen zahvaljujući državljanstvu BiH.

Drugi begunac, Bojan Gudurić, bio je u desetočlanoj novosadskoj grupi, optuženoj za 15 razbojništava u Vojvodini, od avgusta 2004. do januara 2005. godine u kojima su „zaradili" 2,2 miliona dinara. U vreme tih razbojništava Gudurić je imao 24 godine i bio je student prava. Grupa se teretila za seriju pljački pumpi, kladionica, pošti, zlatara, firmi, diskonta „Matijević". U svim „akcijama" su primenjivali isti scenario. Posle tipovanja su upadali maskirani fantomkama i naoružani pištoljima, a neke od žrtve su vezivali selotejpom.

Sada nije vreme za kupovinu deviza

U protekla dva dana intervencije Narodne banke Srbije bile su usmerene isključivo na to da se poveća promet na tržištu. A da se kurs ne može otrgnuti kontroli, od ove nedelje to potvrđuje još restriktivnija monetarna politika NBS. Monetarni odbor juče je doneo odluku da se referentna kamatna stopa poveća na 17,75 odsto i na kraju devizne rezerve - kaže u razgovoru za „Blic" Radovan Jelašić, guverner NBS.

- Uvek kada dolazi do značajnih turbulencija na deviznom tržištu trgovina je otežana, jer se predomišljaju i prodavci i kupci. Takođe, svaka banka gleda da odnose ponude i tražnje najpre zatvori unutar svoje kuće i da izađe na tržište tek ako mora, što je bio glavni razlog značajno manje trgovine proteklih dana.

- Preduzeća u većinskom inostranom vlasništvu koja su imala višak slobodno raspoloživih dinarskih sredstava zamoljena su da ih vrate u svoje centrale zbog opšte nestašice novca, što je doprinelo povećanoj tražnji za devizama. Što se tiče banaka sa većinskim inostranim vlasništvom, one u poslednjih mesec dana ne da se nisu razduživale nego su, naprotiv, povukle pare iz inostranstva. A generalno, u vreme turbulencija uvek se traži stabilnija valuta zbog neizvesnosti i percepcije.

Na tvrdnje "dobro obaveštenih" da će NBS braniti kurs na 85, odnosno 90 dinara za evro, guverner Jelašić kaže: "Ja te „dobro obaveštene" nazivam laureatima za Nobelovu nagradu, pošto je i praksa dokazala da ni takva ni bilo koja druga cifra ne postoji. A da postoji, Srbija bi potvrdila da smo zemlja podobna samo za špekulante i manipulatore".