Čiji je naš Andrić?
Svet nekoliko dana polemiše o Bobu Dilanu, a Balkan nekoliko decenija o Ivi Andriću. Najpoznatije svetsko priznanje dobio je pre 55 godina, i ostao jedini ovdašnji nobelovac. Zato i ne čudi što praktično od raspada Jugoslavije, traje i sporenje: "Čiji je naš Andrić?" Poslednje u nizu izazvala je najava prve hrvatske biografije Ive Andrića "Gospodar priče", koju potpisuje akademik Krešimir Nemec.
Planirana je za Zagrebački sajam, koji je posle Beogradskog, ali već i sama najava knjige i intervjui njenog autora otvorili su pitanje: da li hrvatski akademik preslobodno tumači detalje iz Andrićeve biografije?
"Njemu su fratri bili zanimljiva tema i to vidimo i u Pripovetkama pa i u Prokletoj avliji. Ta priča sa Pavelićem je, međutim, čista budalaština", kaže pisac Vladimir Kecmanović.
Kecmanović, koji je romansirao jedan deo Andrićevog života, naglašava da veliki pisac nije govorio o svojoj veroispovesti, ali da je nacionalnu pripadnost upisao u ličnu kartu.
"Andrić je sam sebe posrbio, tako da mi u tom pogledu nemamo potrebu da nešto dokazujemo. Jedino što treba reagovati na neke pokušaje koje Hrvati eventualno budu imali, kao što rade sa Teslom, da u međunarodnoj javnosti Andrića predstavljaju kao svog – na to treba reagovati", kaže Kecmanović.
Ivo Andrić je tačka susreta južnoslovenskih naroda, smatra profesor Tihomir Brajović, poznavalac Andrićevog života i dela. Pisci, kaže, imaju naciju, pa tako i Andrić, mada on prevazilazi uske granice balkanskih država.
"Andrić je pisac koji u izvesnom smislu sve to uzima u obzir i objedinjuje i ide iznad toga ne samo svojom umetničkom vrednošću nego i svojim shvatanjima. Neko je dobro rekao da je Andrić najširi pisac u južnoslovenskom korpusu", kaže Brajović, koji je profesor na Filološkom fakultetu u Beogradu.
Balkan je malo područje za takvu književnu veličinu, pa ne čude i pojednostavljena tumačenja. Ne treba ih se plašiti, iz čijeg god pera da dolaze.
"To nesumnjivo kao i ono što se desilo devedesetih godina, kad je Andrić ponovo aktuelizovan u svetlu svog pisanja o animozitetima i afinitetima između južnoslovenskih naroda i kultura obnovilo interesovanje za njegovo delo – tako i ovo. Stvar je u tome što je Andrić zaista klasik modernizma i srpske i drugih južnoslovenskih književnosti. To ne može da naudi klasiku i ne može da skine čak ni pozlatu s njegovog dela. Može samo da otvori nova čitanja", navodi Brajović.
Umesto straha – možda je bolje čitanje Andrićevog dela. Što može da bude i preporuka za Sajam koji je pred nama.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 11
Пошаљи коментар