Bujice, kako se mogu kontrolisati

Velika kiša od male reke napravi veliki problem. Tih malih, bujičnih, u Srbiji je više od 2.000. Kad se izliju i naprave štetu - najčešće opravdanje je da se ne mogu kontrolisati. Stručnjaci to demantuju, ali apeluju na to da se promeni član 23 Zakona o vodama i briga o njima vrati državi.

"Mora da se uradi katastar bujičnih poplava, katastri su rađeni do sedamdesete godine, to je zastarelo", kaže Stanimir Kostadinov, profesor na Šumarskom fakultetu u Beogradu.

Ono što nije zastarelo je navika ljudi u Srbiji da kuće grade pored potoka.

"Odgovornost lokalne samouprave je da uredi urbanistički haos koji vlada, mora da se jednom sredi", kaže Kostadinov.

Bujice prave štetu i u regionu. U jakom nevremenu u Skoplju stradalo je dvadeset dvoje ljudi, uglavnom u prigradskim naseljima. Stručnjaci iz Makedonije ističu da je najveći problem što makedonski propisi ne razlikuju reke i bujice. Uz to se, kažu, u zaštitu ulaže malo i radi reda.

"Ja to kažem da je sve radi izbora. Da se zalaže narod pre izbora, kao da se sredi, vide betonski kamen, to se desilo prošle godine u Tetovu. Znači, napravljeno je nešto, ali u slivu ništa nije urađeno", kaže Ivan Blinkov, profesor na Šumarskom fakultetu u Skoplju. 

Ali, ista situacija je i u nekim delovima sveta. Profesor Idelfonso Pla Sentis, koji je radio u Latinskoj Americi, kaže da se više priča o posledicama, a manje o tome kako ih sprečiti.

"U Latinskoj Americi postoje dva fenomena: El Ninjo i La Ninja. Pojavljuju se već sto godina i pokazalo se da je šteta bila manja tada nego danas. Broj stanovnika je porastao, i mnogi se naseljavaju u područjima predviđenim za plavljenje", kaže Idelfonso Pla Sentis, profesor na Univerzitetu u Leidi.

Srbija je posle poplava 2014. u jačanje odbrambene infrastrukture uložila tri milijarde dinara na više od 300 kritičnih lokacija. Šteta od majskih poplava procenjena je na skoro dve milijarde evra.