Pregled štampe (27.10.2008.)

U današnjoj dnevnoj štampi možete pročitati o podeli vlasti u Srbiji, odjecima povlačenja Patrijarha Pavla, utiscima sa Sajma knjiga, administrativnoj bizarnosti u OUP Novi Beograd, ...

Podeljen plen

Vladajuća koalicija je na korak od stavljanja tačke na spisak direktora javnih preduzeća. Nova imenovanja očekuju se na redovnoj sednici Vlade Srbije u četvrtak, ali je još neizveno da li će dotad biti spreman kompletan kadrovski "paket".

Kako "Novosti" saznaju, Vlada će gotovo sigurno imenovati nove direktore u bar tri javna preduzeća, a koja su u nadležnosti Ministarstva infrastrukture. Za kompletiranje liste čelnih ljude, po svemu sudeći, biće presudan ishod predgovora oko "Naftne industruje Srbije".

Prema našim saznanjima, dosadašnjeg generalnog direktora JP "Putevi Srbije" Zorana Drobnjaka, na toj funkciji će zameniti prof. dr Aleksandar Cvetanović. Cvetanović je inače, profesor na Građevinskom fakultetu u Beogradu i ekspert za puteve.

U novom sazivu Vlade Srbije Cvetanović je bio imenovan za državnog sekretara u Ministarstvu infrastrukture i sa te funkcije je prešao na čelo "Puteva Srbije".

Sadašnji generalni direktor "Železnica Srbije" Milanko Šarančić, saznaju "Novosti", biće imenovan za zamenika direktora, a prvi čovek firme biće Aleksandar Dobrić. Dobrić je ekonomista, trenutno zaposlen u "Hipo alpe banci."

Saša Vlaisavljević, generalni direktor "JAT ervejza" prelazi na drugu funkciju - biće gradski menadžer Beograda. A, na čelo nacionalnog avioprevoznika dolazi ekonomista Draško Vujović. Vlada pokojnog premijera Zorana Đinđića imenovala je Vujovića za generalnog direktora "Jata", u oktobru 2002. godine. On je tu funkciju obavljao do marta 2004, kada ga je vlada tadašnjeg premijera Vojislava Koštunice smenila i za generalnog direktora imenovala Aleksandra Milutinovića iz SPO.

Vladajuća koalicija je, inače, utvrdila da će DS, SPS i G 17 plus, fotelje deliti na osnovu formule 3:1:1, s tim što će isti sistem važiti i kad na red dođu mesta u upravnim odborima. U današnjem nastavku pregovora, saznajemo, DS bi trebalo da utanači detalje sa G 17 plus i SPO, partnerima sa liste Za evropsku Srbiju, a socijaliste čeka razgovor sa PUPS i JS.

Prema ranijim najavama, DS bi trebalo da odredi direktore EPS, "Telekoma Srbija", "Dunav osiguranja", PTT, "Poštanske štedionice", "Lutruje Srbija", RZZO, "Službenog glasnika", Građevinske direkcije, "Transnafte", Fonda PIO, "Jata", "Srpske banke" i "Podzemne eksploatacije uglja".

G 17 plus je već imao priliku da postavi jednog svog predstavnika u javno preduzeće: Vlada je prošle nedelje imenovala Miloljuba Albijanića za direktora "Zavoda za udžbenike". Oni se, međutim, pitaju i za "Aerodrom Beograd", "Skijališta", "Srbija vode", "Elektromreže" i "Komercijalnu banku".

U taboru socijalista rečeno nam je da su oni dobili upravljačke pozicije u šest preduzeća, ali imena još ne otkrivaju. Jedan njihov funkcioner, poslanik Dušan Bajatović, već je imenovan za direktora "Srbijagasa". A, na listi preduzeća, o kojima bi trebalo da se pitaju socijalisti, nalaze još "Putevi Srbije", "Železnice Srbije" , "Srbijašume".

Vladike još razmišljaju

Zeleno mastilo na molbi za povlačenje iz aktivne službe koju je devetog oktobra potpisao patrijarh Pavle još se nije kako treba ni osušilo, a u crkvenim krugovima se već govori o dubokim neslaganjima među arhijerejima. Kako su episkopi podeljeni oko više pitanja, sve je izglednija mogućnost da Sveti arhijerejski sabor, zakazan za 11. novembar, odluku o izboru crkvenog poglavara - odloži.

Prema saznanjima "Novosti", iz krugova bliskih Crkvi, među vladikama ne postoji saglasje oko osnovnog pitanja - treba li birati novog patrijarha dok je Njegova svetost u životu. Zato je sve realnije da će na predstojećem Saboru prevagu odneti mišljenje da patrijarhova volja treba da se uvaži, ali i da on, zbog ugleda koji uživa, makar formalno ostane na tronu.

O složenosti trenutka u kojem se nalazi SPC govore i sve češći glasovi kojima se traži provera dokumenta kojim je patrijarh zatražio da ga Sabor oslobodi dužnosti, kao i autentičnost njegovog potpisa. Ko će naslediti svetosavski presto posebno je pitanje koje sobom nosi i stare podele i nove pretendente, pa su tako mnoge vladike poslednjih dana u javnosti dobile i oznaku - "kandidat za patrijarha".

U najuži krug arhijereja koji su potencijalni naslednici javnost ubraja uglavnom mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija, episkopa zvorničko-tuzlanskog Vasilija, banjalučkog Jefrema i raško-prizrenskog Artemija. Veliki ugled uživaju i epikop šabački Lavrentije, žički Hrizostom i niški Irinej, dok bi po volji svetovne vlasti biti vladika zahumsko-hercegovački Grigorije.

Osim šturog saopštenja Svetog arhijerejskog Sinoda kojim je u petak obnarodovana patrijarhova volja da se povuče, zvanična Patrijaršija se ne oglašava. Polemike u javnosti i različita tumačenja od strane episkopa, sveštenstva i vernika naročito izazivaju detalji koji su za sada bez zvaničnog objašnjenja. Bez odgovora je i pitanje zašto je Sinod obelodanio patrijarhovu volju pre tri dana, ako je molbu potpisao u bolesničkoj postelji još devetog oktobra.

Oko 135.000 posetilaca na ovogodišnjem Sajmu knjiga

Sajam knjiga u Beogradu ove godine će imati između 133.000 i 135.000 posetilaca s kupljenom ulaznicom, rekao je danas direktor preduzeća "Beogradski sajam" Anđelko Trpković.

Na završnoj konferenciji za novinare, Trpković je rekao da se, na osnovu podataka o prodatim ulaznicama tokom proteklih šest dana i podatke o broju akreditovanih izdavača, bibliotekara, novinara i drugih učesnika, može očekivati da će ukupna poseta ovogodišnjem sajmu biti oko 147.000 ljudi. Prema njegovim rečima, najposećeniji dan bio je 25. oktobar, kada je prodato 31.500 ulaznica.

Gradska sekretarka za kulturu Ivana Avžner ocenila je da je ovogodišnji Sajam knjiga u Beogradu bio izuzetno uspešan, ali je naglasila da je neophodno osmisliti način da se ta manifestacija u budućnosti proširi izvan sajamskih kupola.

"Želimo da se knjige u Srbiji čitaju i kupuju tokom cele godine, a ne samo u oktobru, zbog čega će se budući odbor beogradskog sajma knjiga potruditi da osmisli strategiju za širenje te manifestacije uz pomoć većeg broja pratećih kulturnih sadržaja", rekla je Avžnerova.

Umetnički direktor Sajma knjiga u Beogradu Zoran Hamović rekao je da ta manifestacija, iako važi za "najveću knjižaru na Balkanu", ne treba da bude konkurent knjižarama, nego mesto na kojem će se rezimirati godišnja izdavačka produkcija i na kojoj će se susretati čitaoci, izdavači i pisci iz Srbije, regiona i sveta.

Međunarodni beogradski sajam knjiga, koji je ove godine održan po 53. put, ugostio je više od 820 izdavača iz Srbije, regiona i sveta, na čelu s Japanom kao počasnim gostom. Manifestaciju je 20. oktobra otvorio književnik i akademik Dragoslav Mihailović, a zvanice je u ime Japana pozdravio ugledni pisac iz te zemlje Nacuki Ikezava.

Na Sajmu su ove godine prvi put učestvovali izdavači iz Danske i Ukrajine, ali i već tradicionalni gosti iz Kanade, Francuske, SAD, Velike Britanije, Rusije, Kine, Irana, Italije, Nemačke, Grčke, iz bivših jugoslovenskih republika i drugih zemalja.

Marijana postala Toma

Deset godina pošto je izvadila prvu ličnu kartu, Beograđanka Marijana Toma bila je veoma iznenađena kada su joj 2003. godine u policiji rekli da je ona, zapravo, muško! U bazi podataka OUP Novi Beograd, gde je došla kako bi izvadila novu ličnu kartu, pod njenim matičnim brojem pisalo je ime - Toma, prezime - Marijana.

- Izvinite, ali možete li to malo nežnije da mi saopštite? Teško mi je da se sad suočim s tim da nisam ženskog pola - s nevericom je Marijana gledala u službenicu novobeogradske policije koja je radila na šalteru za izdavanje novih dokumenata.

Još u šoku, saslušala je objašnjenje da su najverovatnije pogrešili u OUP Zemun, gde joj je prvi put izdata lična karta, te da bi tamo trebalo i da isprave grešku, ukoliko želi da dobije isprave.

Nije vredelo ni to što joj su u ličnoj karti, čiji je rok važenja isticao, pisali njeno pravo ime i prezime, zabeležni kako i piše u prijavi stana i kako ih je lično upisala na zahtevu za izdavanje isprave.

Službenici u zemunskoj policiji, međutim, uopšte nije bilo čudno da se osoba duge plave kose, ne viša od 165 centimetara i ostalim spoljašnjim karakteristikama koje govore da je reč o ženi, u njihovoj evidenciji vodi kao muškarac Toma Marijana.

- Ako želite da promenite te podatke, moraćete da donesete na uvid original izvoda iz matične knjige rođenih, na kojem piše da vam je ime Marijana, prezime Toma i da ste ženskog pola - odgovorila je službenica na Marijaninu molbu da na licu mesta ispravi grešku do koje je očigledno došlo nesmotrenošću službenika koji je pri popunjavanju baze podataka permutovao ime i prezime.

Za ponudu koju je već iznervirana Marijana dala, da je, ako je to neophodno, spremna i da se skine kako bi joj pol bio utvrđen „odokativnom" metodom, na licu mesta, veće interesovanje pokazali su muškarci koji su čekali u redu za registraciju automobila, nego službenica OUP Zemun.