Prese: Kako je Balkan postao regrutni centar Islamske države

Veliki izazov je nezaposlenost mladih, upozorava Vedran Džihić sa Austrijskog instituta za međunarodnu politiku.

Ukazuje da nezaposlenost mladih na Balkanu iznosi 50 odsto, a u Bosni čak 63 procenta, što je najviše u svetu.

"Većina mladih u Bosni živi kod roditelja, nema perspektive pristupanja EU ili poboljšanja životnih uslova. Takođe, pristup tržištu rada još uvek je organizovan od strane stranačakog aparata", naglasio je Džihić dodajući da je slično i na Kosovu.

I sa Kosova se pretežno neobrazovani, nezaposleni i muškarci koji su se ogrešili o zakon, iz razorenih porodica, priključuju Islamskoj državi.

Oni beže od porodičnog nasilja, problema u braku, dugova, narkotika, alkohola i krivičnih dela, i u potrazi su za partnerom, izazovima.

Prese podseća da je početkom juna "Hajat medija centar", propagandna mašinerija džihadista Islamske države, objavio video-snimak sa grupom naoružanih koji najavljuju talas terorističkih napada u Srbiji, na Kosovu, u Albaniji i Makedoniji uz poziv muslimanima na Balkanu da slede "poziv kilafata", to jest da uspostave islamski sistem.

List ukazuje da u redovima ID u Siriji ili Iraku najveću grupu stranih boraca čine, prema izveštaju "Sufan grupe", građani Bosne i Kosova.

Do oktobra bilo je 330 boraca iz Bosne, a sa Kosova 232.

Prema "Sufanu", sa Balkana se 875 osoba priključilo Islamskoj državi.

Bosna i Kosovo su, u poređenju sa drugim evropskim zemljama, natprosečno zastupljeni.

Na milion stanovnika na Kosovu dođe 125 boraca, a u Bosni 85, podvlači Kosovski centar za bezbednosne studije.

Poređenja radi, u Belgiji, koja se takođe bori sa radikalizacijom svojih građana, na milion stanovnika dođe 41 borac Islamske države.

Regrutovanje na Balkanu funkcioniše samo delimično preko interneta – onlajn sadržaj služi samo kao multiplikator, tvrdi nevladina organizacija "Atlantik inicijativa".

Prese ukazuje da je u Bosni, kao i na Kosovu, Saudijska Arabija dala velikodušne donacije za izgradnju infrastrukture i humanitarne organizacije posle rata devedesetih, čime je sebi obezbedila značajan uticaj.

Time je saudijski vehabizam godinama dobijao na uticaju.

Problem postaju sve više salafistički propovedači koji u "podzemnim" zajednicama šire svoje ultraortodoksne stavove.

Ta "legla radikalizacije", kako iz naziva "Atlantik inicijativa", popunjavaju rupe socijalnog, zdravstvenog i obrazovnog sistema, koje vlade ekonomski slabijih zemalja nisu u stanju da zatvore, dodaje list.

Dnevnik ukazuje da EU povećava pritisak na Bosnu i, kako bi zavrnuo slavine novca teroristima, Brisel namerava da uspostavi "crne liste" zemalja koje olakšavaju finansiranje terorista.

Prema izveštajima, kako dodaje Prese, Bosna je jedina evropska država na toj listi, pored već uobičajenih Avganistana, Irana, Iraka, Jemena, Severne Koreje, Sirije, Gvajane, Laosa, Ugande i Vanuatua.