Med - kašičica zdravlja ili prevara u tegli

Med se prodaje kao hrana, a koristi kao lek. Koju vrstu ćemo odabrati uglavnom zavisi od toga da li više volimo bagremov, lipov ili livadski. Da ga je zaista napravila pčela, možemo samo da verujemo.

Dilemu da li ste umesto meda platili prevaru u tegli, može da reši jedino laboratorijska analiza.

"Ono što se na našem tržištu nalazi sa etiketom 'med' vrlo često to nije", kaže profesorka na Hemijskom fakultetu Dušanka Milojković Opsenica.

To znači da se pod deklaracijom meda često prodaje samo šećer. Umesto kašičice zdravlja, tako ćete pojesti pirinčani, kukuruzni ili krompirov skrob.

"Rezultati su zaista razočaravajući, zaista veliki procenat meda nije ispravan, nije u skladu sa pravilnikom, ima tu svega i svačega. od falsifikata do dodataka medu. Kad kažem falsifikat, to je proizvod koji nije ni video pčelu", rekao je Rodoljub Živadinović iz Saveza pčelarskih organizacija Srbije.

U pčelinjem proizvodu su prirodni antibiotici i soli zlata koje podižu imunitet. Umesto da leči, lažni med dovodi u zabludu. I to je najmanja šteta.

"Dovodi do povećanja triglicerida, dovodi po povećanja same glikemije pacijenata i do pojave bolesti koje su sledstvene tome, gojaznost, dijebetes, kardiovaskularne bolesti. Nije otrovno, ali ima veliku štetu po naš organizam", upozorava Veroslava Stanković, specijalista ishrane zdravih i bolesnih.

Ima i veliku korist - za proizvođača spremnog na prevaru radi lakog profita. Cena može da bude jedan od glavnih pokazatelja šta ste zapravo kupili.

"Otkupna cena bagremovog meda je 4,1 evro, to je nekih skoro 500 dinara. Ako tako gledamo, svaki med koji u trgovini košta manje od 500 dinara ne može biti med", ističe Rodoljub Živadinović iz Saveza.

U udruženjima pčelara tvrde da je obmanjivanje potrošača hronično. U Veterinarskoj inspekciji odgovaraju - problem se rešava.

"Poslednji rezultati su ukazali na par proizvođača koji su imali neispravno deklarisan med, a jedan proizvođač je imao med koji u stvari nije med. Tog proizvođača nema više na tržištu s obzirom na to da je njegov asortiman povučen iz prometa i pod nadzorom veterinarske inspekcije vode se prekršajni postupci", naglasio je Zoran Ivanović, načelnik Veterinarske inspekcije.

Pred sudijom za prekršaje mogu da se nađu i trgovci, ako u svojim radnjama prodaju lažni med pod deklaracijom pravog. Na to tržišnoj treba da ukaže veterinarska inspekcija.

"Mi od njih dobijamo informaciju da se tako nešto našlo u prometu i da preduzimamo meru prema trgovcu koji je tako nešto stavio u promet", kaže Goran Macura iz Tržišne inspekcije.

Novi pravilnik o medu trebalo bi da napravi razliku u ponudi.

Med kojem je sastav promenjen ubrzanom proizvodnjom ili prilikom skladištenja morao bi da ima oznaku da je pekarski - za kuvanje ili pečenje. Ali i on mora biti proizvod pčela. A ne mešetara.