Прослава Никољдана у пожешком крају

Уочи Никољдана, Стефановићи прекађују колач у цркви, јер на дан славе треба све припремити за госте, које дочекују у Пријановићима. Иако је његова слава Ђурђевдан, Славко каже да се у том домаћинству обележава и супругина слава.

Славко Стефановић, из Пријановића, каже: "После смрти родитеља, ми смо почели да прекађујемо да би их што дуже задржали у себи и пренели нашој деци. Радимо имање, имамо користи од те земље."

У селима се негује традиција да се уз наслеђену или купљењу земљу, сачува и континуитет обележавања свеца тог имања. Тако поједини, уз главну, имају и допунске славе, каже Славко и додаје:

Некад је било да дођу увече, па заноће, па мали простор, изнесу се кревети, унесу се столови. Па онда врућа ракија, па ко је имао вина, он је био домаћин, па песма. Па се увече изнесу столови, унесу се сламарице, поређају се по поду, па сви полежу. Сутрадан се настави, није се журило, није се јурило."

Иако је урбаној средини доступнији кетеринг, Живковићи из Пожеге остали су доследни традицији да сами све припреме. Празнична атмосфера почиње десетак дана пред Никољдан.

Емилија Живковић, из Пожеге, објашњава: "Тај светац кад нам дође, то је као мелем за душу, свима нама. Са уживањем спремамо храну, деца се скупе и то је то баш. Увек су и наши стари славили и ми смо наставили ту традицију."

Наташа Петровић, из Пожеге, наводи: "Радост и на сам дан славе сетимо велике помоћи и његовог заступништва пред Господом."

Широм света Свети Никола је познат као велики светац, а у Србији је најчешћа крсна слава.

Љубивоје Радовић, свештеник из Kрушевца, каже: "Чудотворац, човек који је за живота чинио велика чудеса, помагао свима који су од њега очекивали помоћ. Није покушавао да се та његова доброчинства сазнају, него се држао онога што чини десница, да не зна левица. Једноставно, желео је да то остане између Бога и њега, за разлику од нас који, ако учинимо добро, а не буде се сазнало за њега, као да га није ни било."

Празник посвећен овом светитељу први је у низу такозваних зимских празника. На Никољдан је обавезна посна трпеза, а крсна слава током Божићног поста прилика је за окупљање, слогу и помирење.