Ističe rok za plaćanje poreza na imovinu

Poreska rešenja uz koja će Grad više prihodovati a većina građana manje plaćati, jesu ono što očekuje Beograđane.

Do toga se stiglo izmenom zona, vrednosti kvadrata i amortizacije. Čak 42 odsto manje zaduženje mogu da očekuju vlasnici stanova u blizini Makiša, koji iz druge prelaze u petu zonu. Zbog drugačijeg vrednovanja starosti objekata, širi se krug onih za koje će porez biti manji.

"Analizama koje smo mi radili, a radili smo ih dosta ove godine, mi očekujemo da bude najmanje negde oko 60 posto objekata, što je u nominalnom iznosu otprilike 450-500.000 objekata", kaže Slavica Gvozdić iz Uprave prihoda grada Beograda.

I u Kruševcu, Kragujevcu, Pančevu, Jagodini... sličnom matematikom, neki vlasnici stanova biće u plusu, drugi u minusu. Svim mestima zajedničko je to što su zadovoljni naplatom poreza u prošloj godini.

"Naši planovi su zaista bili realni, čitav razrez poreza za 2015. od fizičkih lica je naplaćen. Naravno, to ne znači da su svi obveznici platili porez, tu je ušao i dug zajedno sa kamatama, ali u sumi sav razrezan porez je naplaćen", kaže Mirjana Milanović iz Uprave prihoda grada Kruševca.

Jagoda Šnele iz pirotske uprave prihoda kaže da je porez na imovinu ostvaren sa 122 odsto, više nego idealno je planirana prihodna strana po tom osnovu.

Dobar trend naplate poreza u Šapcu kulminirao je u januaru, kada je naplaćeno tri puta više nego januara prošle godine. Umesto osam u kasu je stiglo 25 miliona dinara. To je rezultat odluke gradskih vlasti da se sav novac naplaćen u selima tamo i vrati.

"Ovakvom odlukom Grad Šabac garantuje selima slobodu, slobodu da odlučuju o svom novcu. Ja sam siguran da jedino oni mogu da donesu najbolje odluke za svoje selo", navodi gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović.

Mačvanski primer potvrđuje tezu stručnjaka da je za dobru naplatu poreza na imovinu važno da građani znaju kako se taj novac troši. Na taj način raste broj onih koji plaćaju i otvara se prostor za smanjenje poreza.

I kaznena politika ide u tom pravcu. Od 1. januara zbog kašnjenje u plaćanju, više nam ne preti kazna od čak 50.000 dinara. Izmenom zakona ona je ukinuta, najveća kazna sada je 5.000 dinara. I poreznici su saglasni da je ona primerenija ali i dovoljno podsticajna za građane da ne kasne sa plaćenjem poreza na imovinu.

Za one koji zakasne, dobra vest je da je, posle snižavanja referentne kamate Narodne banke, niža i zatezna kamata.