Srpski Građanski zakonik u evropskom duhu

"Ja sam video Nacrt Građanskog zakonika i mislim da je to vrlo lepa prilika za Srbiju da dođe u okvir evropskog prava", rekao je Benakio koji je profesor pravnog fakulteta Univerziteta u Trentu i učestvuje u diskusiji o Građanskom zakoniku u okviru "Kopaoničke škole prirodnog prava".

Prema njegovim rečima, Građanski zakonik je vrlo lep novitet za Srbiju, koja je do sada imala zakonodavstvo koje "nije bilo baš moderno".

"Nije imala norme koje treba da se reguliraju, kao što je recimo, poklon. Sada ima", naveo je Benakio.

Član komisije za izradu Građanskog zakonika profesor Miodrag Orlić važnost Zakonika je objasnio poređenjem sa Ustavom.

"Ako je ustav glavni zakon o društveno-političkim odnosima, odnosima vlasti, demokratije i slobode u društvu, onda je Građanski zakonik osnovni zakon o društvenim odnosima kada je reč o pojedincima i o odnosima između pojedinaca i organizacija ili institucija", objasnio je profesor Orlić.

Cilj  Građanskog zakonika je, kako je naveo, sređivanje društvenih odnosa, tako da građani znaju da su pravila pouzdanija, sigurnija, da se mogu više osloniti na njih, da mogu da dopru do njihovog razuma i svesti da sada imaju čista i jasna pravila.

Prema njegovim rečima, Komisija za izradu Građanskog zakonika stremila je da jedan stav bude jedna rečenica, bez suvišnih reči.

Ranije je ministar pravde Nikola Selaković otvarajući skup izrazio  želju da se buduća kodifikacija građanskog prava zove Srpski građanski zakonik koji će kako je naveo u sebi da sažme savremena saznanja i opšte prihvaćena rešenja, kao i da bude usklađen sa tekovinama savremene evropske pravne civilizacije.

Javna rasprava o Nacrtu Građanskog zakonika počela je u julu ove godine i planirana je da traje godinu dana, tokom kojih će Komisija za izradu Nacrta Građanskog zakonika razmatrati sugestije stručne javnosti, obavljati redakciju teksta i pripremati konačan tekst budućeg zakonika.

Nacrt Građanskog zakonika sadrži odredbe sa kojima će svi posebni zakoni koji će detaljnije razrađivati određenu materiju, morati da budu u saglasnosti.

Uređen je sa 2.800 članova i 480 alternativnih predloga koja će biti definisana nakon rasprave stručne javnosti.